Brojanica služi za molitvu i to joj je jedina namena, a ne ukras kako mnogi smatraju. Svaka brojanica bi trebalo da ima onoliko čvorova koliko je Isus imao godina na zemlji. A preporučuje se da se brojanica nosi na levoj ruci, i to iz praktičnih razloga - dok se krstimo prilikom molitve lakše je da ona bude u levoj ruci.
Takođe, budući da desnu ruku većina ljudi više koristi, nošenjem brojanice na levoj ruci smanjuje se mogućnost da se brojanica negde zakači i pokida. Naravno, ukoliko je osoba levoruka, u tom slučaju je praktičnije da je nosi na desnoj ruci.
Pored toga, postoje i brojanice koje se nose oko vrata.
Kada se brojanica ne koristi u molitvi, preporučuje se da se odloži zajedno sa molitvenikom, Svetim Pismom i ikonama.
Mnoge teorije kruže i o tome da li brojanicu treba da kupimo sami sebi, ili treba isključivo neko drugi da nam je pokloni. Verovanje da brojanicu treba neko da nam pokloni je, ističe se, samo sujeverje. Lepo je gest ukoliko vam neko pokloni brojanicu, ali nije nužan, možete je kupiti i sami sebi.
Jedna od najvećih enigmi vezanih za brojanicu je šta uraditi sa njom kada ona pukne?
Kada se desi da brojanica pukne treba je spaliti. Bacanje osveštanih stvari je greh tako da se brojanice kao i druge osveštane stvari spaljuju.
U hramovima, crkvama i manastirima se mogu naći brojanice koje predstavljaju svojevrsna umetnička dela. Pored pletenih brojanica postoje i metalne kao i nanizane brojanice.
