Nisam mogao da verujem da sveska nije tu. Moj suprug je tri meseca bio na aparatima za disanje, tri meseca nije mogao da govori ni da se pomeri sa kreveta nakon operacije koja je trebalo da bude "rutinska".
Prvo je koristio iPad za strimovanje filmova, čitanje vesti i pisanje meni.
"Laku noć dušo,"poručio bi mi pre spavanja. "Dobro jutro dušo", poručio bi mi kad bi se probudio. I isto bih mu napisala. To je bio naš način da jedno drugima damo do znanja da smo dobro. U roku od dva meseca, kada nije mogao da se koncentriše dovoljno da koristi tehnologiju, počeo je da piše u beležnicu - isprva čitljivo, a zatim jedva, dok konačno više uopšte nije mogao da piše. Ta sveska je bila sve što mi je preostalo od naših poslednjih zajedničkih dana. Razgovarala sam sa dežurnim u bolničkom obezbeđenju.
"Lekar je rekao da će ga odvesti do jedinice za palijativno zbrinjavanje", rekla sam mu. "Morate je pronaći. Molimo vas. Preklinjem vas."
"Pogledali smo. Nije ovde", odgovorio je. "I dalje ćemo tražiti, ali sumnjam da će se pojaviti."
Poslednji put sam mu u toj svesci nacrtalasrce i napisala: "Ana i Stiv zauvek". Moj muž se na to nasmešio. Sada njega i sveske više nema - barem fizički.
NE PROPUSTITE
****
Steve je praktično bio moj prvi komšija. Odrasli smo u istoj četvrti, ali tada se nismo poznavali. Godinama kasnije, kao nastavnici u osnovnoj školi, pohađali smo istu radionicu i primetila sam ga među 20 učesnika.
"Izgledaš mi poznato", rekla sam. Mislio je da pokušavam da ga smuvam. Stvarno nisam. Tada sam bila otpuštena sa jednog posla i prebačen u drugu školu. Stiv je bio prva osoba koju sam videla dok sam ulazila u zgradu. Nije moj tip, pomislila sam. Možete da zamislite moj šok kada sam ga jednom sanjala, a glas u mojoj glavi je govorio: "Stiv- taj učitelj na poslu - on je tako dobro izgleda, inteligentan je i pristojan". Probudila sam se zbunjena. Odakle je ovo dolazilo? I šta je to značilo?
Nisam bila sigurna, ali sledećeg jutra, kada sam ga videla, delovao mi je drugačije. Primetila sam da ima plave oči. Primetila sam njegovu seksi, vitku telesnu građu. Primetila sam strast koju je imao dok je radio sa decom u svom razredu. Pa sam ga zamolila da ruča sa mnom. Odbio je. Onda sam ga pitala ponovo i ponovo, da bi se jednog dana napokon sažalio i izašao sa mnom do jednog restorana u blizini škole.
Posle ćaskanja o deci iz naših odeljenja, odrastanju u radničkom kvartu, srednjoj školi- rekao mi je, "Volim balet - volim da gledam igrače, slušam klasičnu muziku. Smatram da je tako lepa i inspirativna. "
"Ajde da idemo zajedno", predložila sam. Stiv nije ništa rekao samo je nastavio da jede svoj sendvič, dok sam ga ja sa strahopoštovanjem posmatrala. Toliko mi se dopao da sam sa obožavanjem buljila u njega.
NE PROPUSTITE
Sutradan sam ga srela u školsko dvorištu:
"Kako si?" Pitala sam ga. „Oh, depresivan sam“, odgovorio je. "Nema razloga ... samo jedan od tih dana." „Kada se osećam depresivno, pokušavam nešto da uradim, a kada sam stvarno depresivan, zamolim nekoga da učini nešto sa mnom", rekao sam mu. "Danas se daje film o Feliniju koji sam želeo da pogledam", odgovorio je. "Hoćeš da ideš sa mnom?"
Oklevao sam pre nego što sam odgovorio. To što sam bila dostupna bilo je protivno bilo kakvim zdravim savetima koje mi je iko ikada dao o vezi. Ali nisam mogao da odolim. „Da, voleo bih“, rekla sam mu.
Večerali smo pre filma u jednom otmenom kafiću i tada mi je rekao da voli muškarce.
"U životu sam spavao sa dve žene, ali više volim muškarce", rekao je.
Progutala sam ono što sam imala u ustima i posegnula za čašom vina. Tada sam se zapitala da li je moguće da nije odbio sve moje pozive zbog mog izgleda ili ličnosti.
"Hvala na iskrenosti", čula sam sebe kako kažem. "Još uvek bismo mogli biti prijatelji."
Dok je odmahivao glavom, kosa mu je uokviravala čelo, a ja sam to doživela krajnje uzbudljivim. U filmovima je neko držao nekoga za ruku. Po završetku filma, Stiv me je pitao: „Da li bi htela da prespavaš u mom stanu? Živim samo nekoliko blokova odavde. “ „Da“, odgovorio sam gotovo trenutno.
*****
Bili smo u braku 45 godina. Stiv bi rekao da smo zajedno bili 46 godina, otkako sam se uselila u njegov stan nekoliko nedelja nakon te noći u bioskopu. Za sve to vreme nismo mogli da shvatimo ko je čiju ruku prvo držao. Da li je to bio Stiv? Da li sam to bila ja? Ili je to bio bashert (jidiška reč za božanski predodređeno). Napokon, okupio nas je glas koji sam čula u snu.
Nikad mi nije bilo važno ako je ponekad muškarce smatrao privlačnim. Toliko ljudi je eksperimentisalo 1976. godine. Bio je biseksualac i spavao je sa muškarcima pre nego što smo se venčali i nastavio je to činiti i nakon što smo se venčali uz moj blagoslov dok se nije pojavila sida, a onda je osetio da je postalo previše opasno. Spavala sam i sa muškarcima koji nisu Stiv.
On je strahovao da bih se mogla emocionalno povezati sa drugim, ali to se nikad nije dogodilo. Stiv mi je bio najbolji prijatelj. Moja srodna duša. Niko nije mogao da se poredi sa njim. Svih tih godina jedino što mi je zaista smetalo bilo je ako mi je zaboravio rođendan. Budući da je moj otac bio bolestan veći deo mog detinjstva, rođendani su se uvek retko slavili. Kao odrasla osoba, pokušala sam da ubedim Stiva da su mi rođendani važni. Vrlo važni.
"Najgori dan u godini za mene je tvoj rođendan", rekao je svaki put kad se približavao taj datum. Bilo je očigledno da želi da mi udovolji, a pronalazak poklona ga je uvek zabrinjavao. Ali znala sam da me voli više od svega, i, bio to rođendan ili ne, uvek se potrudio da se osećam posebno.
Kada je došla pandemija korona virusa, Stiv je dobio upalu pluća. Njegovo krhko zdravlje poljuljano višegodišnjom borbom protiv raka nije moglo da ga odbrani. Na meni je bilo da isključim aparate.
Nakon što sam pristala da prestanu da leče Stiva, prebačen je na jedinicu za palijativno zbrinjavanje.
"Sutra ćemo isključiti aparate. Možete sedeti s njim dok ne pođe", rekla je medicinska sestra. Umesto toga, u 2 sata ujutro nazvala je medicinska sestra. Stiv je preminuo. Moja neposredna misao je bila hvala što ste me poštedeli bola gledajući kako udiše poslednji put. Tada sam počeo da povraćam dok u meni nije bilo više ništa što bih mogla da izbacim.
Naša veza je mogla biti neočekivana i nekonvencionalna. Mogla sam da se udaljim kad mi je Stiv rekao da ga uglavnom zanimaju muškarci, ali nisam. Osetila sam kako nešto lepo i istinski cveta, i ostala sam. I ostala sam skoro 50 godina.
Tokom tih godina postali smo nerazdvojni. Stiv me je naučio da verujem u sebe i da radim više nego što sam ikada mislio da je moguće. Nauila sam ga da se zabavlja i bude otvoren za avanture. Mnogo puta smo menjali posao, putovali smo i kupili kuću na selu i sadili cveće. Bez obzira na to šta se dogodilo ili šta nam se našlo na putu, bili smo tu jedni za druge, jer to je ono što život znači: biti uz nekoga koga volite kroz sve.
Bolničko obezbeđenje nikada nije našlo Stivovu svesku, ali to više nije važno. "Stiv i Ana zauvek" utisnuti su mi u srce.
(Izvor: Huffington post, prevod Stil.kurir.rs)
