Mnogi stari običaji se u Srbiji više ne praktikuju, ali se o njima svakako priča.Bilo da se prenose s kolena na koleno, ili se o njima "šuška" po selima, neki običaji zaista zaslužuju da ostanu u prošlosti jer su više nego bizarni.
Najstrašniji među njima je "mrtvačka svadba" koja se praktikuje u istočnoj Srbiji. Negde se naziva i "crna svadba".
Naime, među Vlasima, ukoliko mladić umre neoženjen, njegova verenica ili druga neudata devojka iz sela se venčava sa pokojnikom!
Brak bi važio godinu dana, a majka preminulog mladića morala bi da igra kolo na sinovljevom grobu!
U Srbiji takođe postoji običaj da se neudate devojke sahranjuju u venčanicama ili u belim kovčezima.
Tačno poreklo ovih običaja nije poznato, ali je sigurno povezano sa kultom mrtvih, koji je još uvek snažan kod Srba i kod Vlaha.
Naravno, danas je "modernizovan" i ne sastoji se od bizarnih običaja kao što je "mrtvačka svadba", ali ipak su se zadržali neki običaji od kojih barem malo podilazi jeza.
Tako se na praznik Zadušnice na groblje donosi hrana i piće pokojniku, porodica nosi crninu za preminulim, a neretko se na kućama može videti crni barjak. Takođe, pokojnici se sahranjuju u svečanim odelima, veoma često sa vrednim predmetima.
Sve ovo upućuje na uverenje da će preminula osoba nastaviti život nakon smrti. U većini hrišćanskih naroda ovakvi običaji se ne upražnjavaju, ili ih svakako nema u tolikom broju kao kod Srba, pa je tako nesumnjivo da korene vuku iz paganizma ili sujeverja.
Šta je Crna svadba?
Crna svadba često se pominje u kontekstu kulta mrtvih kod Vlaha, kao jedan od "najmorbidnijih običaja" koji se mogu susresti u Srbiji.
Naime, ukoliko bi pokojnik bio mlad i neoženjen, pronalazila bi se devojka (njegova verenica ili neka mlada devojka iz sela) koja bi se venčavala s pokojnikom.
Običaj se zvao "crna svadba", a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana. Najpotresniji trenutak bio je kada bi majka pokojnika morala da zaigra svadbeno kolo na sinovljevom grobu, kako piše Nacionalna geografija.
Vlasi su imali još jedan neobičan običaj, tzv. "kolo za pomanu" odnosno kolo za mrtve. Daće praćene plesom i gozbom omogućavale su blagostanje pokojniku na onom svetu. Snimak iz 1982. godine prikazuje ovaj običaj u Radujevcu kod Negotina.
