Josipa Lisac i Karlo Metikoš su se prosto prepoznali kao srodne duše od momenta kad su se prvi put pogledali, znali su da su predodređeni jedno za drugo, obožavali su se.
Još davne 1991. godine Karlo je preminuo, ali od tad Josipa nosi svoju tugu, prožima je kroz svaku svoju pesmu jer nije uspela da ga preboli.
Njihova priča počinje 1971. godine dok je pod pseudonimom Met Kolins on gradio svoju svetsku karijeru. Imao je nastupe širom sveta i armije obožavateljki. Karlo je jednom prilikom za medije otkrio kako se do ušiju zaljubio u Josipu:
"Sreo sam Josipu Lisac, naši pogledi su se sreli k'o u priči i od onda se više nismo rastajali. Od 1971. godine. Bio sam oduševljen i njenim pevanjem i načinom na koji se ponašala… Onda sam se do ušiju zaljubio i tak"…
"Iz Petrinje smo autobusom krenuli za Zagreb, seo sam pored nje, ispuštao svoje pozitivne vibracije i tu smo se malo upoznavali. Josipa mi je priznala da je, kao klinka, išla videti gde stanujem ,jer su joj pogrešno rekli da živim u Ulici Moše Pijade", otkrio je svojevremno.
Josipa je ispričala kako je njihova ljubav bila tako velika da nikad ni u besu nisu izgovorili jedno drugom ružnu reč.
"Nikada nismo razgovarali onako monstruozno kako ja danas čujem ljude da razgovaraju. Nikada nismo jedno drugo opsovali ili zalupili vratima. Što smo imali da kažemo, rekli bismo odmah, nismo ostavljali za kasnije. Sve smo rešavali razgovorom. Kad bi neko od nas bio pod stresom, drugi bi ga opuštao i podizao, tako smo funkcionisali", rekla je pevačica.
Posle ove bajkovite priče, Josipinu ljubav nije ugasio taj tužni decembar 1991. godine, kada je Karlo preminuo od srčanog udara. Ona mu i dalje svaki koncert posvećuje i peva za njega.
