"Ti si sve što oduvek sam htela, dva života spojena u delima".
Ovaj stih je iz pesme "Moja magija", jedne od snažnih balada, nabijenih čistom emocijom i potresnom iskrenošću, koje je Josipa Lisac posvetila svojoj večnoj ljubavi, preminulom umetniku Karlu Metikošu. "Jedne od", jer Josipa često ističe kako su sve njene pesme posvećene Karlu.
Njihova ljubavna priča je jedna od nekoliko njih koje su već ušle u antologiju ex-Yu umetnosti. Ove su priče posebne i inspirativne onoliko koliko su jedinstveni (bili) njihovi protagonisti, a opet su toliko životne, nesavršene, stvarne. I u jednom slične – snažnije od smrti.
Josipa Lisac i Karlo Metikoš
Par sa početka naše priče svoju je započeo jedne februarske večeri 1971. godine. Josipa je tek zakoračila u dvadesete godine, još uvek bila neshvaćena devojčica izgubljena na muzičkoj sceni, koja je sa divljenjem i nepoverenjem gledala u pevačicu neverovatnog glasa i neuobičajenog izgleda.
Karlo Metikoš je, sa druge strane, već uveliko bio muzički pustolov Met Kolins. Tako je glasio pseudonim šarmantnog rokera, nastao na ulicama Pariza, gde je Karlo danima spavao pod vedrim nebom, živeći među skitnicama, tragajući za angažmanima. A kada su oni došli, vodili su ga od Sovjetskog Saveza, preko Irana do Etiopije. Usput se verio više od 20 puta, za jednu groficu, nekoliko manekenki, kćerku generala, konobarice…Ali, sve je to iz korena promenio jedan povratak u Petrinju, gde je na nastupu upoznao Josipu.
"Bila je, onak’, malo debeljuškasta, slatka, al’ je fenomenalno pevala", rekao je jednom o njoj, "prva ploča koju je Josipa u životu kupila bila je – ploča Meta Kolinsa! Sudbina…"
Od tog trenutka, njena karijera mu je postala znatno važnija od njegove. Njihov prvi zajednički album zvao se "Dnevnik jedne ljubavi"; sasvim prigodno, jer su im životi postali baš to. On je stvarao muziku za nju, ona ju je izvodila kako niko drugi nikada ne bi mogao. Zajedno su stekli slavu, zajedno ostali potpuno drugačiji i sasvim svoji, zajedno putovali i živeli umetnost.
Karlo je umro mlad, krajem 1991, u 51. godini života. Ali, njihova ljubav nije. Već naredne godine, Josipa je organizovala koncert u njegovu čast, što postaje i ostaje tradicija sve do danas. Zajedno sa njenim pominjanjem Karla i njegove večne prisutnosti u njenom životu i pesmama.
"U braku se gubi identitet, ne bih mogla da podnesem da me iko nazove svojom ženom… za Karla nikad nisam bila njegova žena, samo Josipa”, rekla je na jedno od mnogih pitanja zašto se nikada nisu venčali.
Nikada nisam pogledala drugog: Najtužnija ljubavna priča stare Jugoslavije!
Milena Dravić i Dragan Nikolić
Nada i Džimi Barka. Lepa Trajković i Flojd. Julijana i Prle. Milena i Dragan. Po mnogim rolama ćemo ih zauvek pamtiti, ali možda najviše po njihovim ulogama supruge i supruga u braku koji je trajao duže od četiri decenije.
Radnja ove romanse započela je još turbulentne 1969. godine, kada su se upoznali na snimanju filma "Horoskop". Milena je već bila nova zvezda jugoslovenske kinematografije i lepotica za kojom su mnogi uzdisali. Dragan još uvek samo mladi frajer sa beogradske kaldrme, koji pokušava da se izbori za svoje mesto na velikom platnu.
"Kada sam joj prišao, imao sam utisak da mi je to stara školska drugarica koju dugo nisam video ili neka devoka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina”, reći će Dragan posle o njihovom upoznavanju.
Nije trebalo dugo da poznanstvo preraste u ljubav, ljubav u brak, a brak u domaću verziju "American Sweethearts" fenomena. A i taj brak je, baš kao ljubav, započeo – na filmskom setu.
"Usred snimanja jednog filma, zamolili smo reditelja da nas pusti na pauzu. Poveli smo i našu kumu Seku Sablić i otišli u opštinu Vračar da se venčamo. Nakon venčanja smo se vratili na snimanje, i nastavili da radimo", rekla je Milena u jednoj emisiji.
Milena sada nema niti jednu fotografiju sa svog venčanja, "samo“ ovu anegdotu, vredniju od svakog kadra. Možete li danas zamisliti tako nešto?
Ni Dragana više nema. Ovaj svet je napustio 2016, u 72. godini života. Iza sebe je ostavio karijeru vrednu divljenja i sećanje na jednog od poslednjih šmekera stare garde. I Milenu, koja još ponosno čuva mnoštvo svojih nagrada (među njima i jednu sa prestižnog Kanskog festivala), titulu najveće jugoslovenske filmske dive i uspomene na jednu zadivljujuću ljubavnu priču.
Kako su Milena Dravić i Dragan Nikolić postali najlepši par stare Jugoslavije!
Silvana i Radmilo Armenulić
Ljubav između Silvane i Radmila Armenulića bila je među najkraćima, ali i najburnijima na ovoj listi. Priča dostojna holivudskih filmova sadrži sve elemente pravog blokbastera – teško detinjstvo, još teže odrastanje, velika prijateljstva, još veće uspehe, princa (ne na belom konju, ali u belom svakako) i, nažalost, tragičan kraj.
Počela je u Doboju, u osvit Drugog svetskog rata, kada je rođena Zilha Barjaktarević, jedno od desotoro dece u siromašnoj porodici. Tragediju je upoznala mlada, kroz ranu smrt jednog od braće, a mlada je upoznala i muziku – svoju prvu veliku ljubav i izlaz u neki drugi svet.
Već sa 16 godina je počela da peva po sarajevskim kafanama, uprkos protivljenju roditelja, i to pod imenom Silvana, odabranom po uzoru na italijansku glumicu Mangano. Kafana nije bila njena ljubav, ali u njoj je pronašla osobu koja je to postala.
"Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno", govorila je posle.
Možda baš zbog toga, a možda zato što je i njen otac bio pijanica, Silvaninu pažnju je u jednom od beogradskih restorana privukao mirni gospodin koji je uvek pio samo sok od maline. Bio je to teniser Radmilo Armenulić, čije će prezime Silvana uzeti nakon venčanja 1961. godine.
Spoj profesionalnog igrača aristokratskog "belog sporta“ i kafanske pevačice iz Bosne delovao je kao jugoslovenska verzija "Pepeljuge", a Silvana i Radmilo su podržavali jedno drugo u svojim sasvim različitim karijerama.
"Sećam se, došao je jednog jutra pravo iz kafane kod nas, seo je za klavir i počeo da nabada po dirkama. Tako je nastala pesma", prisećao se Radmilo nastanka velikog hita "Šta će mi život", koji je za Silvanu napisao njen veliki prijatelj Toma Zdravković.
Ali, za razliku od braće Grim, priča koju je pisao život nije imala srećan kraj. U oktobru 1976. godine, Silvana je, zajedno sa još dve osobe, poginula u saobraćajnoj nesreći pri povratku sa nastupa. Kažu da je na mestu nesreće pronađena polomljena violina.
Iako je trajala "svega" 15 godina, ljubavna priča Armenulića ostala je jedna od najdirljivijih koje je Jugoslavija upoznala. Radmilo je, nakon igračke karijere, postao uspešan teniski trener i selektor, oženio se glumicom Mirom Peić, ali i danas redovno obilazi Silvanin grob i rado govori o njoj i njihovim zajedničkim trenucima.
Saobraćajna nesreća koju svi i dalje pamte: 39 godina od smrti Silvane Armenulić
Branka Petrić i Bekim Fehmiu
Ava Gardner, Marta Keler, Širli Mekejn, Klaudia Kardinale, Kendis Bergen… Mnoge je svetske lepotice upoznao Bekim Fehmiu, i mnoge od njih su želele da mu budu ono što mu je bila Branka Petrić. Ipak, baš njih dvoje su postali jedan od slavnih jugoslovenskih parova.
Oboje glumci, upoznali su se na beogradskoj akademiji, gde je ona došla iz Novog Vinodolskog, a on iz Sarajeva, preko Kosova. Ono što će postati jedna od najvećih ljubavi, počelo je krajem pedesetih godina prošlog veka kao prijateljstvo.
"Bio je nenametljiv i ničim nije davao do znanja da ga neka devojka privlači. Ali je devojke privlačio i da ništa ne čini, što je svakako bilo intrigantno. Kad je reč o nama, nije to bila ljubav na prvi pogled. Nekoliko godina mi je bio samo kolega“, prisećala se Branka.
Kolega je prestao da bude 1960, a suprug je postao 1968. godine. Godinu dana ranije, Bekim je postao i velika zvezda, zahvaljujući ulozi u filmu "Sakupljači perja“. Usledili su angažmani u Italiji i SAD, saradnje sa velikim Dinom de Laurentisom i Šarlom Aznavurom, pojavljivanja sa holivudskim lepoticama…
Sve to vreme, uz njega je bila Branka, puna ljubavi prema Bekimu i poverenja u snagu njihovog braka, retko ljubomorna na neku lepoticu s naslovnice. Jer, na kraju krajeva, i ona je stvarala uspešnu karijeru u Jugoslaviji i plenila pažnju kolega, kritičara i publike.
Međutim, devedesete, mračne godine ovih prostora, donele su pomračenje i u Bekimovom životu. Pogođen svim dešavanjima, ponosni Jugosloven albanskog porekla se povlači u sebe, a 2010. okončava svoj život u 74. godini, pucnjem iz pištolja.
"Sklon sam da mislim da još nisam okrenuo tu stranicu života koja sudi i presuđuje. Svestan sam, ipak, da se svakodnevno okreću stranice života i da samo od nas zavisi kojoj ćemo dati značaj“, zapisao je tri decenije ranije.
Najveći simbol velike Brankine i Bekimove ljubavi su dva sina, mlađi Hedon i stariji Uliks, koji i sam gradi ozbiljnu glumačku karijeru.
Bekim Fehmiju: Od teškog detinjstva do holivudskih visina!
Gabi Novak i Arsen Dedić
Jedna ovakva lista ne bi mogla da prođe bez najpoznatijeg muzičkog para između Vardara i Triglava. U pitanju su, naravno, Gabi i Arsen.
O njima smo nedavno pisali. S tim da bi se o njima moglo napisati još bezbroj članaka. O njihovoj odluci da izađu iz tadašnjih brakova i napišu svoju zajedničku bajku. O pesmama koje su upućivali jedno drugome, o teškim trenucima koje su zajedno proživeli, o srećnima koje su stvorili… O njegovom odlasku i njenim suzama koje su tekle kada je pričala o njemu i njima.
Ali, da se ne ponavljamo. Priča o Gabi i Arsenu je ovde, a snimak nastupa njih dvoje sa sinom Matijom – koji govori više od svih reči – verovatno je najbolja tačka na ovu celu listu.
Tačnije, ne tačka, već tačka-zarez, jer velike ljubavi i priče o njima nikada ne završavaju.
Stihovi Arsena Dedića kojih se rado sećamo: Ostaću bez ičeg al' bolja je tišina! (VIDEO)
