Da li se pronalazite?

Surova istina: Šta ubija brakove u Srbiji!

Jasno im je jedino da taj čovek koji leži do njih u krevetu nije onaj u koga su se zaljubili već iritantna osoba, ili u najboljem slučaju stranac
Ljubav i zavođenje
23:44h
Surova istina: Šta ubija brakove u Srbiji!
Foto: Shutterstock

U svakom braku starom nedelju dana već postoji osnova za razvod, pronicljivo je primetio britanski teolog i pisac Robert Anderson. Trik je pronaći osnovu za brak. I iznova je pronalaziti.

To nije uspelo svakom petom braku u Srbiji. Statistika kaže da se doduše i dalje razvodimo ređe nego zapadnjaci, ali znatno češće nego pre nekoliko decenija. Statistika je, ipak, nema na pitanje šta ubija brak. Ništa rečitiji nisu ni dojučerašnji supružnici koji često ni sebi ni drugima ne umeju da objasne kako je došlo do kraja. Jasno im je jedino da taj čovek koji leži do njih u krevetu nije onaj u koga su se zaljubili, već iritantna osoba ili, u najboljem slučaju, stranac.

Psiholog Elena Kuzmanović primećuje da često partneri nisu ni svesni srži problema.

"Učestale svađe se navode kao prvi razlog, a one su zapravo posledica akumuliranog nezadovoljstva, loše komunikacije i zanemarivanja problema. Ljudi imaju predrasudu da brak teče spontano dobro ako ste naišli na "pravu osobu", a istina je da se sve održava teškim radom. Održati kvalitetan brak je i dalje jedan od najvećih izazova, ali danas postoji ambivalencija mladih. Sa jedne strane, i dalje doživljavamo brak kao važan oblik ritualnog vezivanja, a sa druge, razvod nam je lako rešenje. Postoji razlozi zbog kojih se razvod ne dovodi u pitanje, a to je nasilje u porodici i netretirani problemi zavisnosti", rekla je Kuzmanovićeva za Život plus.

Razvodi, poroci, skandali, teška bolest! Život Marijane Mateus: Luksuz je ulaznica za pakao!

Među ubicama bračne zajednice nalaze se svakodnevica i zanemarivanje partnera, idealizacija posle koje je neminovno razočaranje, teška finansijska situacija, slaba komunikacija, problemi u seksu. Teškoće najčešće počinju sa dolaskom deteta jer se tada menjaju prioriteti, primećuje naša sagovornica. Usled stresa i nagomilanih obaveza, neko, najčešće supružnik, mora da ispašta, što je greška, jer partnerski odnos je temelj svega, podseća psiholog.

"Ako tome dodamo i život sa roditeljima, dobijamo mešavinu različitih generacija i uloga, gde je ponovo žrtva partnerski odnos. Kod nas se tvrdi da su glavni razlog višegeneracijskih domaćinstava finansijske teškoće, ali iskustvo govori da ljudi često ne žele da se odreknu komoditeta koji imaju kod roditelja, nepripremljeni su za samostalni život i ne izlaze iz uloge deteta nekad i do kasnih četrdesetih. Ali, to uvek ima svoju cenu, tako da su supružnici rastrzani između roditelja, partnera i dece, što pored posla i egzistencijalnih problema predstavlja skoro neizdrživu situaciju koja rezultira razvodom", kaže psiholog.

Sumnjao da ga žena vara, pa unajmio detektiva: Otkriće ih frapiralo!

Osim višegeneracijskih domaćinstva, Srbija ima još jednu specifičnost - nezrelost ličnosti koja stupa u brak, primećuje naša sagovornica, ističući da to nema veze sa godinama, već sa životnim iskustvom, samostalnošću i samosvešću. Prilikom razvoda, žena u proseku ima 39 godina, muškarac 43, a brak se raspada posle 13 godina. Podaci Republičkog zavoda za statistiku našu sagovornicu ne iznenađuju, pogotovo kad je reč o parovima sa decom.

"Roditelji koji su bili najpre fokusirani na decu, a zanemarili svoj odnos, odjednom postaju više usmereni jedno na drugo. Tada shvataju da su postali stranci. Priča da brak treba negovati ima i biološku osnovu. Sve neurološke veze koje se ne neguju, nestaju, pa tako i naš organizam ne reaguje više na partnera kao nekad. Moguće je i da partneri čekaju da deca malo odrastu da bi lakše podnela rastajanje. Ne treba zanemariti ni godine, strah od starenja i potrebu da se dožive nova uzbuđenja koja su u braku nestala", kaže Kuzmanovićeva.

Bez obzira na motive razvoda, on je gotovo uvek težak. Prema skali stresa, nalazi se na visokom drugom mestu, posle smrti bliske osobe. Period oporavka je individualan, ali optimalan period za rehabilitaciju je šest meseci do dve godine, otkriva Kuzmanovićeva.

"Vreme zaista igra važnu ulogu, ali ono provedeno bez partnera, jer svaka interakcija aktivira centre koji nas povezuju. Antropološkinja Helen Fišer godinama istražuje biološke reakcije ljudi na rastajanje i ističe da je posebno važan prvi period nakon rastanka, jer se tada na telesnom nivou događaju manifestacije slične onima na početku veze (pojačana osećanja prema partneru, opsesivno razmišljanje, pažnja). Osećaj je sličan zavisnosti od psihoaktivnih supstanci jer isti centri u mozgu postaju reaktivni. Ako nema stimulacije, veze vremenom slabe, tako da će neminovno vremenom biti bolje", smatra psiholog.

Isterao je iz kuće, i doveo ljubavnicu: Sjajna reakcija bivše žene!

Ima istine u izreci "bolje dobar razvod nego loš brak". Ali, razvod je, nažalost, u realnosti retko dobar. U partnerima se tada obično probudi inat, pa rastanak počinje da liči na film "Rat Rouzovih", u kom su Majkl Daglas i Ketlin Tarner vodili borbu do međusobnog istrebljenja.

"Nažalost, manji je broj civilizovanih i zdravih razvoda. Dominiraju neprijateljska i teška rastajanja u kojima su deca žrtve roditeljske manipulacije. Ukoliko se razvodite, prioritet je da prema deci negujete iskren odnos i da razumete da su njemu oba roditelja važna. Takođe je bitno da tražimo podršku od ljudi koji nas razumeju i da se izolujemo od pritiska okoline. Odluka o razvodu je lična stvar i niko ne može bolje od nas samih znati da li želimo da se budimo i ležemo sa tom osobom. Našoj deci je prioritet da mi samo budemo srećni, što roditelji često zaboravljaju", zaključuje psiholog.

Bolje sprečiti, nego lečiti

Najbolji lek za sve bolesti je njihova prevencija. Isto važi i za razvod:

Manje vredna bez prstena: Kako društvo u Srbiji gleda na neudate žene?

"To znači pažljiv izbor partnera sa kojim ćemo zasnovati zajednicu, puno zrele ljubavi, umesto odabira bezbednih opcija ("biće dobar otac mojoj deci, iako ga ne volim previše"). Zatim, stalno negovanje braka kroz poštovanje na prvom mestu, a onda dobru komunikaciju, seks, evociranje pozitivnih uspomena o partneru i razloga zašto ga volimo", savetuje Kuzmanović.

Savetovanje

Daleko manji broj parova traži pomoć bračnog savetnika u odnosu na one koji čekaju da se problemi reše sami od sebe, otkriva nam psiholog.

"Savetovanje ne služi uvek tome da se brak održi po svaku cenu. Ono može da bude i razjašnjenje i uvod u "zdrav razvod". Dosta zavisi od toga u kojoj fazi partneri dođu na terapiju, jer nekad stvari rešavamo na vreme, a nekada su problemi već toliko razvijeni, da ih je daleko teže razrešiti", upozorava psiholog.

Nisi Srbin ako nemaš kesu punu drugih kesa: Urnebesne navike našeg naroda!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs