Dakle, kada bih rekla da me komentari određenih muškaraca ne dotiču, masno bih slagala. Možda je problem u meni - možda ja kuburim sa samopouzdanjem ili šta god, mada cenim da se malo koja žena ne bi našla uvređenom kada dobije "kompliment" da je krupna, čak i onda kada to zaista jeste.
Ovako stoje stvari - svi mi kuburimo gore-dole sa kilogramima; nekad ih je više, nekada manje. Kapiram da moja telesna težina ne zanima baš nikoga od vas, ali je neophodno da steknete uvid u istu zarad poente teksta, te da dokučite koliko su mozgovi sprskih momaka isprani i kakvi su im kriterijumi uspostavljeni. Naravno, ne globalizujem, daleko bilo, u ovom pisaniju na tapetu su u stvari mali muškarci. Nerazvijeni, niski, nazovite to kako god... Ne uklapa se u moje vaspitanje da tako nekog okarakterišem, ali "oko za oko, zub za zub".
Mladić iz Srbije isprozivao devojke: Izgledate kao da vas je lakše preskočiti nego zaobići!
Zapravo, radi se o mom besu. Da, zaista sam besna. Ogorčena. Šokirana. U čudu. Nisu mi jasni svi ti muškarci koji daju sebi za pravo da ocenjuju ko je "krupan", a ko ne. I da li je zaista sve samo u tome - u koji se oblik i veličinu ubrajamo? Od svih mogućih epiteta koji neko može da ti pripiše pri prvom, drugom, trećem susretu, zašto bi se iko opredelio da to bude epitet koji se odnosi na dimenzije? No, da krenemo!
Vaga pokazuje da je moja trenutna kilaža tačno 64 kilograma i 500 grama, dok je santimetar stao još pre nekoliko godina na brojku od 176. Imam sitna ramena i uzak struk, ne mogu da se pohvalim zanosnim grudima - moja veličina je 75b, a verovali ili ne, naziru mi se čak i rebra. Od struka na dole stvari se pomalo "komplikuju" - Bog me je obdario nešto širim bokovima, muškarci bi rekli "uzak struk, dobar kuk". Elem, moj konfekcijski broj zavisi od modela garderobe, ali se kreće od 38 do 40, a kada su u pitanju jakne, duksevi, bluze i sakoi to bude čak i 36. Ilustracije radi i za neupućene - profesionalne manekenke nose veličinu 36, u ekstremnim slučajevima 34.
Ispovest Beograđanke (28): Zašto mrzim muškarce koji nemaju pare!
Moj indeks telesne mase iliti BMI iznosi 21, što me svrstava u kategoriju "idealna težina". Takođe, zadovoljavam i kriterijum čuvenog pravila "visina - 110"; zapravo imam čak kilogram i po manje od zadatog. Da sve to ne bude dovoljno, nemam gram celulita - za to se pobrinula moja stručna maserka, puno šetnje i plivanja, i poneka vežbica. Ali, sve to nije dovoljno da me određeni pripadnici muškog roda doživljavaju kao KRUPNU!? Da pravopis dozvoljava stavila bih najmanje 1000 upitnika posle ovoga.
Naime, kako sam se u proteklih par meseci u više navrata i situacija susrela upravo sa pomenutim komentarom, prosto sam morala da se zapitam. Šta prokleto nije u redu sa mnom? Gledala sam sebe u ogledalu i nisam videla to što oni vide. Ok, bilo je dana kada sam bila deblja, i možda bi imali opravdanje za izrečeno, ali sada u ovom stanju NIKAKO ne... Onda sam premotala film u svojoj glavi i shvatila u čemu je stvar - svi ti muškarci nisu imali više od 180 cm. Neki su bili razvijeni, neki mršavi, ali obrni okreni - oni su bili jednostavno mali.
Zašto sam sam: Student iz Sarajeva otvoreno isprozivao današnje devojke!
Ne, nisam ja KRUPNA, niti sam PREVISOKA. Ti si nizak. To je problem. Ali kao da nije dovoljno što si mali, ti si i iskompleksiran. Jer da nisi, nikada ne bi rekao ženi koja preti da te sustigne po visini da je "krupna".Alo, "majstore", u kom to svemiru, čak i po današnjim suludim kriterijumima kojima su nam isprali mozgove, neko mojih "dimenzija" može da bude krupan? Ko je onda normalan, ko mršav? Da li treba sve devojke sveta da obole od anoreksije i smanje se na veličinu Kajli Minog (155 cm), kako ne bi bile "žirafe" ili "krupne"?
Elem, ni ja ne smatram da je neko sa svojih u vrh glave 180 cm posebno reprezentativan primerak muške vrste, pa ćutim i ne iznosim svoj sud. Nekom ćeš baš takav biti najbolji na svetu, zar ne?
Veličinom 44 osvojila svet: Manekenka vrelih oblina kojoj modna industrija nije rekla Ne! (FOTO)
