Nikola Tesla (1856.-1943.) bio je i ostao veliki po nemerljivom doprinosu nauci i tehnici, ali i po čovekoljublju i poštovanju svih živih bića. Teslin stvaralački genij, mirotvorstvo, milosrđe, ljubav za svakog čoveka, ali i za neljudska bića, nimalo ne gubi na sjaju, naprotiv njegovo delo i zaostavština blistaju sjajnije što više spoznajemo njegov život i rad.
Današnja civilizacija umnogome duguje blagodat električne energije upravo Teslinim vrhunskim otkrićima. Manje je znano da je Tesla unapredio telekomunikaciju i teleautomatiku, naznačio otkriće televizije, lasera, interneta… A njegovi skriveni i(li) neistraženi zapisi i nacrti još kriju tajne koje na kapaljku cure u (ne)naučnu javnost.
Tesla se zalagao se za mir u svetu, tokom oba svetska rata je podržavao napredne snage. Protivio se smrtnoj kazni. Protivio se izrabljivanju i ropstvu. Pokušavao je da ne bude seksista u doba kada je većina muškaraca bila krajnje seksistička. Etičnost življenja pretpostavljao je izumiteljskom radu, kako u odnosu s ljudima tako i sa životinjama.
"Tesla se ističe i vizionarstvom i sposobnošću da inspiriše nova pokoljenja", istakla je Margaret Čejni u biografiji "Čovek van vremena", a ta ocena se s pravom odnosi i na Teslina proročanstva o ljudima budućnosti koji će težiti oslobođenju životinja i vegetarijanskoj ishrani. Jer, ta budućnost je počela.
Nikola Tesla je o ovome maštao, a danas se ostvarilo!
Kada je imao 27 godina i bio zaposlen u Parizu kao inženjer prihvatio je poziv u lov, kako napominje, pre svega da se okrepi na svežem vazduhu. Vrativši se iz lova od uzbuđenja mu je pozlilo, pa je ostao nepokolebljiv: "Kad su me drugi put pozvali u lov, moj odgovor je bio odlučno NE!"
Džon Džej O’Nil u Teslinoj biografiji "Nenadmašni genije" svedoči: "U zrelim godinama, Tesla je odbacio mesnu ishranu. Zamenio ju je ribom… Kasnije je skoro potpuno izbacio ribu i prešao na vegetarijansku ishranu.Tesla je bio zagovornik vegetarijanstva kao etički, ekološki, ekonomski i zdravstveno opravdane ishrane, pa se i po tome pokazao zahvalnim "prorokom".
Još 1900. godine rekao je: "Namera povećanja broja stoke da bi se dobilo više hrane čini se ispravna, ali tako se mnoštvo može prehraniti samo na "kratki dah". Svakako je važnije uzgajati povrće i žitarice, a isto tako smatram da je vegetarijanstvo preporučljiva polazna tačka za odricanje od uvreženih barbarskih navika. Mnogi narodi koji žive skoro isključivo vegetarijanski pokazuju veću snagu i telesnu spremnost. Neke sadnice, kao što je zob, su isplativije od mesa i bolje za duševno i telesno zdravlje. Treba učiniti sve napore da bi se zaustavilo obesno i okrutno klanje životinja koje može da bude pogubno i za ljudski moral. Da se oslobodimo životinjskih nagona i teka, koji nas unazađuju… treba da napravimo potpuni rez po načinu ishrane. Sva ostala promišljanja (filozofa) o hrani su nepotrebna."
Babica mu predskazala nesreću, patio od nesanice: 7 stvari koje niste znali o Nikoli Tesli!
U mladosti je, nakon kratkotrajnog i bolnog prepuštanja porocima, postao dosledan promoter zdravog života bez alkohola, kafe, cigareta, a uz redovno vežbanje. Sve to, kao i bezmesna i umerena ishrana (u zrelim godinama jeo je vrlo malo, poput ptičice), uticalo je i na Teslinu izuzetne radne navike (spavao je ne više od četiri sata dnevno) do duboke starosti. Doživeo je 87 godina.
Bio je vrlo otvoren čovek, izuzetno radosnog duha. Uvek je težio savršenstvu… Među neboderima i avenijama Njujorka, toliko odvojenima od iskonske prirode, tražio je nadoknadu i utehu među golubovima. Znao je da stane uz prozor i da zviždi, a golubovi bi doletali sa svih strana. U hotelskoj sobi, na zgražavanje posluge i gostiju, pomno ih je hranio i negovao na desetine golubova, kao najbolje prijatelje.
Trening Nikole Tesle: Kako je podmlađivao telo!
Na kraju, tek u novije vreme Teslu počinju da cene i kao zaštitnika životinja i vegetarijanca, koji se za oslobođenje neljudskih bića borio i javno stajući u njihovu zaštitu. I to u više navrata, pa je svoje stavove – za koje je svedočio svojim primerom – iznosio u razgovorima za novine, ali i pred skupovima naučnika i drugih uglednih ljudi svog doba. Zato je s pravom možemo da smatramo i jednim od najvećih zagovornika prava životinja, ali i prava ljudi na mirniji i zdraviji suživot s okolinom zasnovan na poštovanju i brizi, a ne patnji i uništavanju osnovne vrednosti sveta – života.
