Neki se mole, drugi dolaze iz znatiželje. Treći kažu: ovo je prevara. Ali većina se ipak vrati. To valjda nešto govori o Međugorju. A ja sam na svoje oči gledala kako dečak ustaje iz kolica, piše Ana Trgovaca za portal 24.sata.hr...
U međugorsko čudo uverava nas radnica iz jedne od stotinu suvenirnica, naguranih u samom centru hercegovačkog mesta. Njena radnja odmah je preko puta crkve svetog Jakova, čija su dva tornja jedna od najpoznatijih slika Međugorja. Svako malo u suvenirnicu navrati poneki turist. Prebiraju po brojanicama, kupuju magnete, Gospine statue...
Račune trgovci izdaju u markama, ali neće se ljutiti ni ako se plati u kunama. Ponestane li im sitniša, u radnjama često kao kusur vraćaju evre. Valuta nije problem. Sezona u Međugorju obično počinje krajem marta, a zagužva se nakon Uskrsa. Ali mesto ni ostatak godine nije prazno. Uprkos glasinama da je u Međugorju manje turista, dvorištem crkve svetog Jakova i početkom marta mile turisti. Stigle su grupe iz Italije, Francuske...
Odlaze da se mole, stoje u redu pred nekoliko desetaka ispovedaonica. Oko crkve postavljeni su zvučnici. Molitva i pesma čuju se celi dan. Gužve su i na putu prema Brdu ukazanja. S tog je brda pre 36 godina šestoro dece dotrčalo u mesto tvrdeći da su videli Gospu. S vodičem ili bez, turisti se penju po oštrom hercegovačkom kamenju. Nemoćne uz breg vode na nosilima. Na brdu, pored Gospina kipa, atmosfera je drugačija nego u užurbanom centru. Moli se u tišini. Šapuću da se gore osećaju "bliže Bogu".
Katolkinja otišla na Ostrog da moli za zdravlje: Evo šta joj se tamo desilo!
"Moj suprug teško hoda. Nadam se da će me Marija čuti. Molim se za zdravlje," ispričala je Hqun Soon iz Nju Džersija.
"Nismo mislili da će se moj suprug moći popeti na brdo. Ali vozač autobusa dovezao nas je u samo podnožje. Uz pomoć mnogih dobrih ljudi, došli smo gore. To je već znak," uverena je Hqun.
Veru (a i posao, reći će neki) u Međugorju ne kvari činjenica da ih Papa nikako ne priznaje. Ni njegova zadnja misao u kojoj, u najmanju ruku, izražava sumnju oko fenomena.
"Gospa ne radi u pošti pa da svaki dan šalje poruke," rekao je.
"Ma nek dođe, ali kao vernik, ne na funkciji pa da vidi," govori Jozo Vasilj, koji svoju suvenirnicu vodi 10-ak godina. Seća se kako je bilo pre 36 godina.
Ponosni roditelji: Ana i Iva naša su međugorska čuda
Jozo je imao deset godina kad se prvi put čulo za ukazanje. Kaže da ljudima nije trebalo puno da poveruju. Već nakon tri, četiri dana, kaže, dogodilo se prvo ozdravljenje.
"Jedan, zvao se Jozo kao i ja, bio je slep, rekao je ženi koja je išla na brdo, da mu donese malo zemlje i nešto smilja. Donela mu je. On je to pomešao s vodom, umio se, protrljao po očima i zatim progledao. Rekao je ženi: "Ja te vidim". A ona će njemu na to: "Šta me zezaš?". "Nemaš čarape", odvratio joj je suprug. Brzo se o tom počelo pričati po mestu," priseća se Jozo.
Novo čudo na Ostrogu: Upozorenje Svetog Vasilija jednoj ženi spasilo život!
A o svom čudu bez suza u očima ne može pričati Danijela Dugandžić (39). Ona i suprug deset godina su pokušavali da dobiju dete. Posete lekarima su se nizale, a nada je kopnila. Nakon sedam godina uzaludnih pokušaja, "pokosila ih je dijagnoza", bebu nikad neće moći da imaju.
"Zanela sam. Toliko nas je to pogodilo da suprug i ja to više nismo ni spominjali. U to vreme bili smo često kumovi deci naših prijatelja i rodbine. I slaviš s tim ljudima, raduješ se dečici, pa onda kad dođeš kući, proplačeš celu noć," govori nam Danijela. A onda je jedna poseta lekaru sve preokrenula...
"Mislila sam da mi sa ciklusom nešto nije u redu. Bila sam uverena da sam ozbiljno bolesna.
Ležala sam na pregledu. Stisnula sam oči, šake i zube. Čekala šta će mi reći. Trajalo je celu večnost. Bila sam na ivici živaca. Doktor je ćutao, samo je u jednom trenutku rekao da će me pregledati ultrazvukom. Zamrla sam, pitala sam se šta je našao. Zatvorila sam oči. Tada je rekao reči koje neću zaboraviti dok sam živa: "Danijela, čestitam, trudni ste". Mislila sam da sam ga pogrešno čula, pa je ponovio "Danijela, čestitam trudni ste". Nisam znala da li bih plakala ili se smejala. Suze su mi same tekle. Onda je lekar izgovorio tačno ove reči: "Ne znam kako, ali nekuda je prošlo", govori kroz smeh Danijela.
Ona i suprug Vjekoslav imali su problem da obasne porodici i prijateljima da čekaju bebu.
"NiKo nam nije verovao. Neki su nam spustili slušalicu, a onda za 20-ak minuta zvali i pitali jesu li oni dobro čuli. Mame su plakale, nisu mogle doći do reči," objašnjava Vjekoslav (42).
Njihova Ana rođena je živa i zdrava, a danas je vesela i bistra petogodišnjakinja. Pre dve godine Ana je dobila i sestru Ivu.
"Puna ih je kuća. Stvarno ne znam šta smo nas dvoje radili dok njih nismo imali. Bilo je tako pusto. Hvala Bogu i Gospi kojoj sam se molila," zaključuje Danijela...
"Problem je što je u Međugorje došao biznis"
"Ovaj ovde krst je 30 eura. Treba mi tri sata da izradim jedan," kaže Pero Pavlović koji u svojoj radnji pre Brda ukazanja prodaje ručni rad. Od turizma živi, ali misli da on postaje i problem.
"Problem nije ni papa ni poslanik. Ovde je problem biznis. Puno toga se ovde radi zbog novca. Ja mogu primiti najviše četvoro gostiju. Ali i to je meni dosta," zaključuje Pero.
Ispovest Beograđanina o poseti Ostrogu: Kako mi se život preko noći promenio!
