Neverovatno

Tito nikad nije posetio majčin grob: Tajna koja je značila samo jedno!

Za jednog dečaka sa sela, bilo je pomalo čudno da se ponaša tako buržuazijski
Zanimljivosti 04.01.2017. - 12:55h Autor: express.hr
Foto: Profimedia

O Brozovom životu, iako je reč o najistraživanijem južnoslavenskom političaru svih vremena, i danas postoje mnoge nepoznanice. Mnogi ne znaju da su njegovi roditelji sahranjeni u Kupincu, te da Tito nikad nije obišao to mesto...

 

Ta priča, o kupinečkom grobu, zapravo podgrejava one najveće teorije zavere o Brozu, koje tvrde da on i nije bio zagorski seljak nego ruski plemić ili dete austrijskoga grofa...

 

Jer, zašto nikad nije bio na grobu svojih roditelja, ali i svog deteta... Pre više od 90 godina, u mrkloj noći, na kupinečkom groblju dvojica muškaraca kopala su malu raku – dovoljno veliku tek za sanduk, nedavno izrađeni dečji kovčeg.  Nisu strahovali da će ih iko otkriti, celo selo je spavalo. Seljak Franjo Bistrica pomogao je prijatelju da izradi kovčeg i sad s njim kopa raku na groblju.

 

Godina je 1920. Dvojica muškaraca sahranjuju tek dva dana starog dečačića, sina Franjina prijatelja – Josipa Broza koji će kasnije u celome svetu postati poznat pod nadimkom Tito. Dečaka nisu mogli da sahrane legalno. Nije bio kršten, a crkveni ljudi nisu dopuštali da se nekršteno dete sahrani na groblju. Ali Tito se nije dao sprečiti.

 

Sahranio je sina, ali nije obeležio njegov grob. Nekoliko dana pre došao je u Kupinec, selo kraj Jastrebarskog, gde su mu se roditelji doselili iz Kumrovca.

 

Titov otac Franjo dobio je kuću 1912. od banke za koju je radio, a koja je u Kupincu imala posed, većinom šumu u kojoj je Franjo bio šumar.

 

Slavni državnik, nezasiti ljubavnik: Pikantni detalji iz života Josipa Broza Tita!

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Tito je došao iz Rusije, a s njim je došla i njegova prva supruga Pelagija. U knjizi Vladimira Dedijera “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita” postoji Brozovo svedočenje o povratku u domovinu.

 

"Stigao sam tamo jedne noći i našao oca i jednog od svoje braće kod večere. Kazali su mi da je moja majka Marija umrla 1918. Samo nekoliko sati kasnije, moja žena je rodila prvo dete, sina. Ali je on umro nakon dva dana", svedočio je Tito.

 

Ipak, dok je Kumrovec i danas poznato rodno mesto Josipa Broza Tita, Kupinec je gotovo zaboravljen. Kamena ploča ispod koje leže kosti njegove majke Marije, oca Franje i sestre Tilde dobro je očuvana.

 

Za nju se brinu komunalci, a u Jugoslaviji su se brinuli vojnici Jugoslavenske narodne armije (JNA).  Pažnju privlači očigledna razlika u vrednovanju pojedinih članova Titove porodice.

 

Na vrhu ploče najvećim slovima piše “Titova mama”. Ali, Franjo se na ploči ne oslovljava sa "tata" nego otac. Ništa čudno, ako se zna da Tito ocu nikad nije oprostio vezu s jednom udovicom nakon majčine smrti. Ali, da li su u tom grobu pravi roditelji bivšeg maršala?

 

Vladimir Dedijer istražio je nastanak i poreklo teorije o ruskom agentu koji je stao na čelo antifašističkog pokreta u Jugoslaviji.

 

Već 1941. o ruskom agentu Titu izveštavale su novine u Velikoj Britaniji i SAD-u. Izvor tih tvrdnji bio je Draža Mihailović. Tito se u septembru 1941. sastao s vođom četnika i baš nakon tog sastanka Draža je počeo širiti tvrdnje kako Tito uopšte nije Jugoslaven nego Rus.

 

Ženili poštene, pravili im decu, a onda imali gomilu ljubavnica: Sa kim su vladari prljali postelju?

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Rusi su Britancima tada javili da je teorija o njihovu agentu izmišljena, a onda su i saveznici Mihailovićeve informacije odbacili kao izmišljotine.  Ali i danas je intrigantna priča o tome kako se zagorski seljak iz kumrovečkih magli otisnuo u svet. I njegov je lajfstajl bio doista spektakularan, nimalo kumrovečki niti kupinečki.

 

U drugoj polovini života odevali su ga najbolji svetski stilisti, kao i suprugu Jovanku, njegovu ličku Pepeljugu, od koje je pod starost morao pobeći...

 

Sedila bi pored kamina svoje rezidencije u Užičkoj 15 i listala svetske modne magazine. S posebnim zanimanjem gledala bi u Diorove haljine, nove modele Nine Riči, Šanelove kostime, proučavala je najnovije frizerske trendove u svetu.

 

Uzela bi komad papira i olovku te nacrtala krojeve haljina koje je htela da ima. S modnih stranica "pokupila" je i punđu koju više nije skidala i koju su godinama kopirale mnoge žene što su držale do svog imidža.  Dve godine posle na protokolarnim susretima sa stranim državnicima Jovanka bi izgledala kao da je sišla s pariške modne piste.

 

Kao prva dama nije smela pratiti prvi modni krik pa bi joj s dve godine zakašnjenja najbolji jugoslavenski krojači radili verne replike odabranih modela vodećih svetskih modnih kuća. Najfiniji i najskuplji štofovi, svila i čipka i brokat stizali bi iz Engleske i Francuske.

 

Tito je obožavao lepa odela, a bio je ponosan i kad bi njegova supruga zasenila ostale prve dame, nekad i kraljice. Želeo je da ona u svakoj prilici izgleda savršeno. Šezdeset godina posle radnici Muzeja istorije pronašli su nikad viđene Jovankine fotografije na kojima čita magazine, njene skice s krojevima...

 

Tajna zapisana na 16 stranica: Ovo je žena koja je naterala Tita da kleči pred njom!

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

"Na policama kancelarije nekadašnje Titove rezidencije stajale su knjige koje su zapravo bile kutije, a u svakoj od njih nalazilo se od 100 do 150 fotografija. U više od 700 kožnih kutija u radnoj sobi Jovanke Broz fotografije su bile hronološki poređane, a na vrhu svake kutije stajao je njihov kratki opis. Pronašli smo ih čak 150.000, a prikazuju Brozove na protokolarnim putovanjima po svetu i to zlatnih pedesetih te šezdesetih godina prošlog veka. Da proučimo jednu kutiju trebalo nam je nedelja dana. Gledali smo kako su se oblačili i gde su sve bili. Jovanka se na putovanja po stranim državama presvlačila šest puta na dan", ispričala je svojevremeno koautorka izložbe Dušica Knežević, autorka izložbe u Muzeju istorije.

 

S kustosom Momom Cvijovićem imala je tri meseca da pripremi izložbu na kojoj su prvi put izložena Titova odela, uniforme, cipele, šeširi, Jovankin nakit te fotografije s njenim najlepšim haljinama. A zašto nije izložena niti jedna Jovankina haljina?

 

"Sve te fotografije i Titova odeća nalazili su u rezidenciji u koju se 1997. godine uselio Slobodan Milošević. Jovanka je celu svoju garderobu i privatni nakit spakovala i odnela sa sobom. Pokušali smo da je kontaktiramo, slali smo joj pisma, ali nije bilo odgovora. Verovatno nas je ignorisala jer je oduvek govorila da iz te vile nije smela ništa poneti, da je morala otići praznih ruku, a ovako bi se otkrilo da to nije baš tako", smatra Knežević.

 

"Nakon venčanja Tito je Jovanku poslao u Opatiju i Rim. Tamo su je učili kako se treba ponašati na protokolarnim susretima, kako se oblačiti, a iz Rusije je došla profesorka koja ju je naučila da govori ruski. Učila je francuski i engleski. Vrativši se u Jugoslaviju, počelo je njeno preobraženje u atraktivnu prvu damu i preteču stila.

 

Tito je Jovanku odveo i u Rijeku kod jedne od talentovane jugoslevenske krojačice Žuži Jelinek, iako je za prvu damu šio i sam Kristijan Dior.  O tome svedoči i modni kreator Aleksandar Joksimović, koji je bio u modnom studiju te francuske modne kuće.

 

Unuka progovorila: Ovo je prava istina o burnoj ljubavi Tita i Jovanke!

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Tamo je zaista stajala Jovankina lutka s merama, kako ona ne bi svaki tren morala putovati u Pariz. Jedini problem bio je što je stalno bila na dijetama. Debljala bi se i mršala nekoliko kilograma, a toga se prisetio i Titov lični garderober Đorđe Stojanović.

 

Čim bi izgubila pola kilograma, zvala bi krojače koji su morali sužavati gotovo svu njenu garderobu. Da bi smanjili količinu posla, u njen frižider su podmetali omiljenu joj kuhanu šunku pa Jovanka nije dugo izdržala na dijeti.

 

"Vojska ljudi pripremala ih je za putovanja. Svi komadi odeće bili su numerisani, šeširi su stajali u posebnim kutijam, kao i rukavice, torbice. Na svako putovanje Tito bi nosio pedesetak odela, a isto toliko kombinacija imala bi i Jovanka. Živeli su i ponašali se kao najveće svetske šoubiz zvezde. Danas bi se s Titom mogao meriti jedino Elton Džon. Svaki kofer Brozovih imao je od 30 do 50 kilograma! To su bili ručno rađeni primerci koji su imali posebne izrađene pregrade za odela i haljine. U pratnji predsednika i prve dame bilo bi tako najmanje 30-ak ljudi koji nisu imali nikakav drugi zadatak nego brinuti se o njihovu izgledu.

 

Neki su stručnjaci, rekla je Knežević, procenili da je svako takvo putovanje državu koštalo današnjih milion dolara!

 

Životna priča Jovanke Broz: Misterija nedokazane krivice prve dame Jugoslavije

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...