Ceo svet zna priču o mladoj devojci iz Austrije, Elizabeti Fricl koju je otac držao kao seksualnu robinju od 1984. godine pa sve do 2008. godine.
Jozef je Elizabetu držao u podrumu od njene 18. godine pa sve do 42. godine kada je nesrećna žena uspela da pobegne. Stalno ju je silovao i mučio, a ona je za to vreme rodila sedmoro dece.
Te 2008. godine, kada je uspela da pobegne, Elizabet je optužila oca i on je zatvoren. Ali šta se desilo sa Elizabet Fricl od te 2008. godine pa naovamo?
Nakon što je pobegla iz kućnog zatvora svog oca, Elizabet je počela da živi pod policijskom zaštitom u jednom nepoznatom selu u Astriji, poznatom kao "Selo X". Ali ona nije poslata tamo sama. Njeno šestoro dece koje je rodila u tom podrumu, poslato je sa njom u selo.
Od tada su austrijske vlasti i stanovnici ovog sela uložili velike napore da zaštite privatnost porodice. Elisabeth Fritzl i njena deca sada imaju nove identitete, a njihovo tačno mesto boravka ostaje misterija. Međutim, tokom godina su se pojavili neki detalji o njihovim novim životima, a ono što se o njima zna izgleda veoma obećavajuće.
Evo svega što znamo o hrabrom bekstvu Elizabet Fricl iz očevog zatočeništva - i kakav je njen život sada.
Užasna otmica Elizabet Fricl i njeno smelo bekstvo
Josef Fricl je prvi put počeo da zlostavlja svoju ćerku Elizabet kada je imala samo 11 ili 12 godina. Kada je Elizabeth postala tinejdžerka, počela je da beži do kuće u Amštetenu na kratko. To je činila toliko često da je malo ko bio iznenađen kada je ponovo nestala sa 18 godina 1984.
Njen otac je rekao policiji i drugima da je verovatno pobegla da bi se pridružila sekti. Ali u stvarnosti, Josef ju je namamio u novi, složeni podrum koji je sagradio sa jedinom svrhom da zatvori Elizabet. Josef je rekao Elizabeti da mu treba pomoć oko novih vrata u podrumu, a kada je sišla dole, omamio ju je eterom i vezao za krevet.
Od tog momenta je počelo Elizabetino zatočeništvo. Bila je zatočenica u Josefovom podrumu 24 godine, doživljavajući stalno silovanje, fizičko zlostavljanje i psihičku torturu. Josefova silovanja su dovela do toga da je Elizabeth zatrudnela više puta, a rodila je sedmoro dece, od kojih je šestoro preživelo.
Jozef je odlučio da troje preživele dece žive „dole” sa Elizabet u podrumu, a da će ostala troje živeti „gore” sa Jozefom i njegovom suprugom Rozmari u njihovoj kući. Da bi to organizovao, Jozef je tajno postavio troje dece koje je želeo da odgaji „gore“ sa Rozmari na porodičnom pragu, ponašajući se kao da ih je tamo ostavila Elizabet, koja nije mogla da ih pravilno odgaja dok je bila u navodnom „kultu“.
Rozmari će kasnije tvrditi da nije bila svesna toga da je njen suprug zatvorio Elizabeth i da je verovala u sve Josefove priče, što je tvrdnja prema kojoj su mnogi izrazili skepticizam.
Tek 2008. Elisabet i njena deca su konačno uspeli da pobegnu. Tadašnja 42-godišnja Elizabet je postala zabrinuta za svoju najstariju ćerku Kerstin, koja se opasno razbolela. Da stvar bude još gora, Kerstin je bila jedno od dece koja su živela sa njom dole u podrumu, a koja nije imala pristup profesionalnoj medicinskoj nezi u podrumu. Elisabet je molila Josefa da odvede Kerstin u bolnicu kako 19-godišnjakinja ne bi umrla.
Jozef se na kraju složio, a lekari su bili zapanjeni kada su videli užasno stanje u kojem se Kerstin nalazi. Pošto nisu imali medicinske kartone za misterioznu, bolesnu tinejdžerku, zatražili su posetu devojčicine majke. Začudo, Josef je na kraju pristao i na ovo, odvodeći Elizabet u bolnicu i tvrdeći da je ona očigledno „pobegla“ od „kulta“ koji ju je držao u zatočeništvu više od dve decenije.
Ali čim se Elisabeth razdvojila od svog oca, rekla je vlastima da je on taj koji ju je držao u zatvoru, silovao je i bio otac njegovim unucima - uključujući Kerstin. Josef je uhapšen i kasnije mu je suđeno 2009. godine. Osuđen je za brojne zločine, uključujući porobljavanje, silovanje i incest, i osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.
Elisabeth Fritzl i njeno šestoro preživele dece podvrgnuti su opsežnoj medicinskoj i psihološkoj nezi nakon bekstva od Jozefa. Na sreću, Kerstin je uspela da se oporavi od svoje ozbiljne bolesti i na kraju se ponovo spojila sa članovima svoje porodice. Ali uprkos činjenici da su konačno oslobođeni svog otmičara, i dalje su se suočavali sa brojnim izazovima.
Deca koja su odrastala u podrumu su morala polako da izvode na sunčevu svetlost, da se navikavaju na prostranstvo i hranljivu hranu, jer ništa od toga nisu imali u podrumu. Devetnaestogodišnjoj Kerstin bilo je potrebno opsežno lečenje zuba, pošto je izgubila sve zube. Osamnaestogodišnji Stefan hodao je pognut jer je bio previsok da bi hodao uspravno u podrumu. Petogodišnji Feliks je više voleo da puzi nego da hoda. I svi su bili traumatizovani zatočeništvom u podrumu.
Deca koja su živela "gore" — 16-godišnja Liza, 14-godišnja Monika i 12-godišnji Aleksandar— odgajali su Džozef i Rozmari u relativno normalnim uslovima, ali su bili užasnuti kada su saznali šta je Džozef uradio njihovoj majci i drugoj braći i sestrama. Oni su patili od krivice što su se članovi njihovih porodica suočili sa daleko gorim uslovima od njih.
Uprkos brojnim fizičkim i psihičkim poteškoćama sa kojima se porodica suočavala, na kraju su pokazali napredak koji je bio dovoljno ohrabrujući da napuste medicinsko okruženje i započnu novi život.
Svaki član porodice dobio je novi identitet i poslat je u mali zaselak u austrijskom selu. Uz kontinuirani pristup terapeutima i drugim medicinskim stručnjacima, obezbeđena im je policijska zaštita, kao i telohranitelji kako bi bili bezbedni. Njihov novi dom je bio opremljen CCTV nadzorom, koji je trebalo da radi 24/7.
Sada, Elisabeth Fritzl i njenu decu takođe čuvaju i komšije, koji su odlučni da sačuvaju privatnost porodice. Oni otkrivaju nekoliko detalja o svom novom životu strancima koji posećuju selo. Jedan stanovnik je rekao: „Svi znaju pozadinu, ali niko ne govori o prošlosti – oni imaju novi život i ljudi to poštuju."
Drugi meštanin u selu je primetio: „S obzirom na to kroz šta su prošli, veoma su ljubazni, srećni i mnogo se smeju."
Zaista, ono što se zna o životu Elisabeth Fritzl sada izgleda pozitivno. Jedan lokalni vlasnik restorana je rekao: „Porodici je više nego dobro. Često dolaze kod mene i tretiramo ih kao sve druge goste. Svi u selu ih znaju.” Rečeno je da Elizabet voli da izlazi u restorane u okolini, a ponekad čak i prisustvuje lokalnim plesovima.
"Elisabet mnogo voli da ide u kupovinu. To nije mogla dok je bila zaključana u podrumu te 24 godine. Obožava farmerke sa svetlucavim džepovima i bez poteškoća je položila vozački ispit," ispričao je njen rođak.
Očigledno je da su Elizabet Fricl i njena deca sada uspeli da steknu mnogo novih prijatelja i poznanika u svom novom gradu. A izveštaji govore da je Elizabet čak pronašla ljubav u selu.
Navodno je ljubav pronašla sa Tomasom Vagnerom, koji je zapravo bio jedan od telohranitelja koji je bio zadužen da je štiti u selu. Jedan izvor koji dobro poznaje par rekao je: „Svi su od početka videli koliko se oseća sigurno s njim.“
Izveštaji navode da se par venčao 2019. godine, kada je Elizabet imala 52 godine, a Vagner 29 godina. Navodi se da su veoma srećni zajedno, a i danas su u braku. Vagner se takođe navodno povezao sa Elizabetinom decom. Izvor upoznat sa situacijom rekao je: „Možda izgleda neverovatno, ali oni su i dalje zajedno. Tomas je deci postao veliki brat.”
Veza je takođe navodno pomogla Elisabet da se izleči od traume koju je pretrpela dok je bila u podrumu svog oca. Iako je Josef nekoliko puta pokušao da izjavama poljulja Elizabet, dajući intervjue u kojima je govorio da će „definitivno“ ponovo videti svoju porodicu i da želi „jednog dana da doživi slobodu“, Elizabet se nikada nije bavila njegovim izjavama, samo je nastavila da živi svoj život na slobodi.
(Stil/allthatsinteresting)
