Mnoga svetska otkrića nastala su kao rezultat studioznih eksperimenata, ali veliki je broj onih do kojih se, verovali ili ne, došlo sasvim slučajno. Ovo su neki od najzanimljivijih koji su promenili svet u kom živimo.
Sladoled na štapiću
Davne 1905. godine jedanaestogodišnji Frenk Eperson je pomešao drvenim štapićem sok napravljen od praška i vode i greškom ga ostavio na terasi. Noć je bila vrlo hladna, a ujutro ga je dočekao smrznuti sok sa štapićem. Oduševljen rezultatom, svoje otkriće je patentirao 1924. godine pod imenom "epsicle" (ledeni štapić). Nekoliko godina kasnije deca su ga nagovorila da naziv svog izuma promeni u "popsicle" (sladoled na štapiću).
Anestezija
Američki zubar Horas Vels je 1776. otkrio azotni oksid, poznat pod nazivom rajski gas ili gas za smejanje. Njegovo otkriće je uskoro postalo vrlo popularno i počelo je da se koristi na društvenim okupljanjima i u zabavnim parkovima kao nešto što će zasmejati i zabaviti ljude. On je na jednom od takvih događaja primetio da je glumac koji je bio pod uticajem ovog gasa za vreme predstave nezgodno pao, ali je nakon pada nastavio da glumi kao da se ništa nije desilo. Tako je otkrio da ljudi pod uticajem azotnog oksida ne osećaju bol. Od 1844. godine je počeo da ga koristi za anesteziju kod popravki zuba.
Čičak-traka
Čičak-traku je izumeo Francuz Žorž de Mestral, a ideju je dobio šetajući psa. On je primetio da mu se na pantalone lepi cveće čička, koje se teško skidalo s njih. Pogledao je detaljnije i primetio da cvetovi imaju male "udice" pomoću kojih se čičak hvata za materijal. On je 1951. usavršio i patentirao čičak-traku kakvu danas koristimo.
Gumica za brisanje
Englez Džozef Pristli je 1770. zabunom pokušao da obriše mastilo gumenom smolom s drveta umesto hlebnim mrvicama, kao što su ljudi radili do tada, i otkrio da je ta materija zapravo mnogo bolja za te svrhe. Ubrzo se obogatio prodajući svoj izum - gumice za brisanje.
Čips
Pred kraj smene u jednom restoranu u Njujorku 1958. gost je vratio krompiriće žaleći se da su predebelo isečeni. Ljutiti kuvar je odlučio da popravi grešku isekavši krompir na vrlo tanke šnite, bacio ih je na vrelo ulje i nakon prženja posolio. I tako je nastao čips!
Nutela
Posle Drugog svetskog rata bilo je vrlo teško doći do skupih zrna kakaovca, pa je poslastičar Pjetro Ferero smislio čokoladni krem u kom je 50 odsto zrna kakaovca zamenio lešnicima. Desert, koji je nazvao đanduja, postao je ogroman hit i Ferero je uskoro počeo da ga prodaje drugim poslastičarima. Jednog toplog popodneva čokolada je ostala na suncu i rastopila se u fin gust krem, koju je nazvao superkremom. Taj superkrem danas se zove "nutela".
Penicilin
Britanski biolog Aleksander Fleming u avgustu 1928, nakon godišnjeg odmora, vratio se u svoju laboratoriju i u svojim Petrijevim posudama ugledao buđ. Analiza je otkrila krivca - bila je to sitna gljivica Penicilium notatum, na kojoj je radio njegov kolega. Prilikom čišćenja laboratorije otkrio je da područje oko gljivica ne sadrži bakterije. Pretpostavljao je da gljivica izlučuje antibakterijsku supstancu i nazvao ju je penicilin.
