Doroti Hejl bila je američka IT devojka i ambiciozna glumica koja je umrla skočivši sa zgrade u Njujorku. Smrt njenog muža, učinila je da je finansijski zavisi od svojih bogatih prijatelja, a pošto nije uspevala da nađe sledećeg bogatog muža - presudila je sebi.
Umetnica Frida Kalo, inače njena bliska prijateljica, stvorila je čuvenu sliku po narudžbini Kler But Lus pod nazivom "Samoubistvo Doroti Hejl."
Ko je bila Doroti Hejl?
Hejl je rođena Doroti Donovan, ćerka agenta za nekretnine, u Pitsburgu. Godine 1919, nakon što je pohađala dramsku školu, napustila je dom u nadi da će ostvariti filmsku karijeru.
Njena porodica je angažovala detektive da je pronađu, ali se ona kasnije vratila kada je ostala bez novca.Uz pomoć prijatelja, na kraju je dobila posao u horu brodvejske produkcije "Lady, Be Good." Prema bivšoj producentkinji NBC News - Pameli Hamilton, koja je opširno istraživala njen život, Fred Aster je ponudio Hejli tu ulogu.
Dok je studirala vajarstvo u Parizu, udala se za milionera berzanskog mešetara Gajara Tomasa, sina bogatog ginekologa T. Gajara Tomasa. Kratak brak završio se razvodom, pa se onda udala se za Gardnera Hejla 927. godine.
Gardner Hejl je bio umetnik fresaka, murala i društvenih portreta. Tokom ovog braka Doroti Hejl je nastavila da se kreće u kreativnim, sofisticiranim društvenim krugovima više klase. Družila se sa umetnicima Migelom Kovarubijasom, Rozom Rolandom, Fridom Kalo i fotografom Nikolasom Murajem.
U leto 1935. godine, Hejl i njena prijateljica Rozamond Pinčot, još jedna njujorška IT devojka i ambiciozna glumica, počele su da rade na predstavi, psihološkoj drami "Abide with Me" koju je napisala njihova prijateljica Kler But Lus. Iako su tri prijateljice izuzetno uživale u tom iskustvu, predstava je bila teška i nikada nije doživela veliki uspeh.
Izgubila je muža Gardnera Hejla kada je njegov automobil preleteo liticu Santa Marija u decembru 1931. godine i tada je sve krenulo nizbrdo.
Pričalo se da je nakon smrti muža bila romantično povezivana sa Konstantinom Alajalovim, poznatim njujorškim umetnikom. Početkom 1933. godine, umetnik i prijatelj Noguči i Hejl su krenuli na krstarenje Karibima, gde je upoznala mnogi njegove bogate i uticajne prijatelje iz Njujorka. Noguči je putovao u London i Pariz sa Doroti, nadajući se da će naći joj naći bogatog muža. Noguči je započeo portretnu skulpturu Doroti, ali nikada nije uspeo da je završi, i to gde se ona danas nalazi nije poznato.
Do 1937. godine, Doroti Hejl je bila u ozbiljnoj romansi sa Harijem Hopkinsom, administratorom i glavnim savetnikom Frenklina D. Ruzvelta. Očekujući „venčanje u Beloj kući“, Hejl se uselila u Hampšir Haus, 27-spratnu zgradu u Central Parku.
Umrla je nekoliko meseci nakon što se verila.
Ubrzo su se proširili tračevi da su raskinuli veridbu, ali to nikada nije potvrđeno.U kasnijim godinama počela je da se širi priča da je 1938. Bernard Baruh savetovao Hejl da je sa 33 godine prestara za profesionalnu karijeru i da treba da traži bogatog muža. Baruh joj je čak dao 1.000 dolara uz uputstva, „...da kupi haljinu dovoljno glamuroznu da uhvati muža.
Prema njenoj biografkinji Pameli Hamilton, u toj priči ima još mnogo toga. Tabloidna štampa je objavila da je Hejl postala očajna zbog svoje nikad ostvarene karijere, stalnih dugova i nesrećnog ljubavnog života, ali prema istraživanju Hamiltonove, nema dokaza za to, naprotiv, radovala se „dugom boravku“ u Vašingtonu, ulozi u predstojećem filmu i druženju sa prijateljima.
U veče njene smrti, Hejl je neformalno zabavljala neke prijatelje, rekla im je da planira dugo putovanje i pozvala ih na zabavu u čast jednog američkog ambasadora. Među gostima su bili gospođa Brok Pemberton, Princ del Drago od Italije, slikarka Doroti Svinbern, koja je bila udata za admirala Luka MekNamija i Margaret Kejs, urednice u Vogu. Posle zabave, Doroti Hejl je otišla u pozorište sa gospodinom i gospođom J. P. Morgan da vidi dramu Oskara Vajlda. Posle večeri provedene u gradu, Hejl se vratila svojoj kući u Hampšir Haus—oko 1:15 ujutru, ostavljajući veliki broj prijatelja da se zabavljaju u klubu 21.
Prema Pameli Hamilton, njenom biografu, umrla je u 6,15 ujutro 21. oktobra 1938. godine, još uvek noseći svoju omiljenu crnu somotnu haljin sa korzom od malih žutih ruža, koju joj je poklonio Noguči.
Detektivi su izvestili novinare da je ona "pala ili skočila" sa zgrade. Hamilton izveštava da su nekoliko nedelja nakon Hejlove smrti tabloidi tvrdili da se radi o samoubistvu, ali nije bilo definitivnih dokaza.
Hamiltonova je svoje tvrdnje zasnovala na dokazima koje je otkrila tokom 20 godina istraživanja, a koje ima u svom posedu. Njujork Tajms i novine širom zemlje izveštavale su o njenoj smrti. Postalo je jasno da je Baruh iskoristio svoj uticaj da utiša izveštavanje o njenoj smrt i rasprši svoju umešanost u aferu.
U intervjuu za knjigu o Fridi Kalo, Noguči je rekao za Doroti: "Bila je veoma lepa devojka, sve moje devojke su lepe. Otišao sam sa njom u London 1933. i bili smo bili tamo noć pre nego što je to uradila. Dobro se sećam da je rekla: „Pa, to je kraj votke. Nema više.'"
"Ne bih mnogo razmišljao o tome, osim što sam kasnije shvatio da je ona pričala o svom kraju."
"Doroti je bila veoma lepa i putovala je ovim lažnim svetom. Nije htela da bude druga nikome i mora da je mislila da za nju nema dalje".
Dorotina prijateljica Kler But Lus, vatrena obožavateljka meksičke umetnice Fride Kalo, odmah je naručila Fridi da naslika (sećanje) portret njihovog preminulog zajedničkog prijatelja, a Frida je samo rekla: „Njen život ne sme biti zaboravljen“.
Lus je bez sumnje očekivala konvencionalni portret iznad kamina za svojih 400 dolara. Nakon što je slika prikazana u martu u Parizu, Lus tvrdi da je bila toliko šokirana da se „skoro onesvestila“. Ono što je Kalo stvorila bio je grafički, narativni retablo, koji detaljno opisuje svaki korak njenog navodnog samoubistva. Prikazuje Hejl kako stoji na balkonu, kako pada u smrt, dok takođe leži na krvavom trotoaru ispod zgrade u Njujorku. Lus je bila toliko uvređena da je ozbiljno razmišljala da je uništi ali ipak nije. Ona ga je anonimno donirala Muzeju umetnosti Feniksa, gde je na kraju objavljena kao donacija. Muzej zadržava vlasništvo, iako je slika često na turnejama na izložbama dela Fride Kalo.
