Bila je to 2009. godina kada je mladić iz Jute, Džon Edvard Džons odlučio da istraži uske kanale pećine Nutti Putti. Ulaz u ovu pećinu je bio zatvoren tokom tri godine, a razlog je bila velika opasnost i nesiguarn teren. Prolazi su bili toliko uski da su nazivani "porođajni kanal", ali su vlasti odlučile da ih još jednom otvore za speleologe iz celog sveta.
Džon je bio strastven speleolog koji je zajedno sa bratom došao da istraži ovu pećinu, ali je nakon otprilike sat vremena puzanja kroz uske kanale došao do najužeg dela pećine i tu se zaglavio. Taj uski prolaz, nazvan "porođajni kanal" bio je usmeren ka dole i Džon je ostao zaglavnjen tačno u njemu. Pokušao je da se izmigolji ali je propao još dublje u njega. Kada ga je brat našao, video je samo njegove crne planinarske patike. Pokušao je da ga povuče na gore, ali bezuspešno. Ruke su mu bile zgrčene uz telo, nije mogao da napravi ni jedan pokret ni nogama ni rukama. Čak mu je i disanje bilo ograničeno. Dok je još bio živ, Džon je mogao samo da se moli bogu.
Prva spasilačka ekipa stigla je 25. novembra u 00:30h, vezali su Džonove noge za užad i pokušali da ga naglo izvuku ka gore, ali je uže puklo i poduhvat nije uspeo.
Tokom narednih 24h više od stotinu spasilaca pokušavalo je da izvuče nesrećnog Džona iz pećine, ali ništa nije pomagalo.
Bez mogućnosti spasavanja i nakon što mu je srce satima bilo napregnuto jer je bukvalno visio na dole satima, Džon je preminuo od posledica srčanog udara. Spasioci su narednih 72 sata pokušavali da izvuku njegovo telo - ali bezuspešno.
Džonova smrt bila je jeziva. Mediji širom sveta preneli su ovu informaciju koja je speleolozima širom planete izazivala jezu u kostima.
Džon nikad nije izvučen iz "porođajnog kanala" pećine Nutti Putti. Ulaz u pećinu je trajno zatvoren nalivanjem betona.
