Vernici obeležavaju Veliku sredu, a običaj je da se na današnji dan ništa ne proslavlja!
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u Cvetnoj nedelji.
U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodnoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja.
U ponedeljak je počela Velika, odnosno strasna sedmica, a tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su i te kako poštovane. Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika, jer se verovalo da će deca začeta u tom periodu dobiti „fras“.
U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.
