Šta ako nam ljudi guraju pozitivnost kao univerzalni lek za sve naše probleme, čak i kada imamo ozbiljne razloge da se osećamo ozlojađeni, tužni ili nervozni? U tom slučaju suočavamo se sa tzv. toksičnom pozitivnošću.
Ovaj psihološki fenomen stručnjaci opisuju kao čin odbacivanja ili poricanja stresa, tuge ili drugih negativnih iskustava. Ponekad je teško razlikovati pozitivnost od toksične pozitivnosti, zbog čega treba biti oprezan kada se dijagnostikuje ovaj problem. Kada nam, na primer, neko poruči da „stvari gledamo sa vedrije strane“, to nam može poslužiti kao koristan podstrek za izlazak iz negativnog stanja i vraćanja u normalu. S druge strane, ista rečenica nas može i iznervirati, jer nam se može učiniti da osoba koja ju je izgovorila negira naše stvarne probleme i potrebe, i samo želi da prestanemo da pričamo o njima.
U narednim redovima ćemo ponuditi još nekoliko primera toksične pozitivnosti:
- Kažemo da imamo loš dan, a kao odgovor dobijemo rečenicu: „Ali zašto, kada ti toliko toga ide dobro u životu?“;
- Kada se požalimo na ponašanje svoje sestre koja nas ne tretira sa poštovanjem, a sagovornik nas saseče sledećim odgovorom: „Ona ti je rod. Moraš je voleti bez obzira na sve!“;
- Negodujemo zbog problema na poslu, a istog trenutka se neko javi da nas podseti da smo srećni što uopšte imamo posao.
U svakom od tri primera, naš izmišljeni sagovornik koristi pozitivnost da bi nas oslobodio negativnih emocija. Ako bi nam on, s druge strane, rekao da je ponekad u redu da se osećamo loše, mi bismo pronašli utehu u ovim rečima i sigurno se ne bismo dodatno uzrujali. Takav pristup nije toksičan jer ne negira naše emocije i ne tera nas da na silu budemo srećni ili se bar tako ponašamo, bez obzira koliko je to kontraproduktivno u tom trenutku.
