Ljubica Buba Otašević bila je jedna od najlepših, neki kažu i najlepša, žena posleratnog Beograda. Košarkašica „Crvene zvezde“ na putu od košarkaškog terena na Malom Kalemegdanu do Holivuda ispisala je nesvakidašnju, gotovo filmsku priču.
Rođena je 1933. godine u Gornjem Milanovcu, a uporedo sa igranjem košarke za Crvenu zvezdu, studirala je na Filozofskom fakultetu.
Ljubičin prijatelj, vlasnik poznatog njujorškog restorana, Dobrivoje Tanasijević poznatiji kao Den Tana, seća se Bube: „Čuo sam da nije bilo nekog ko je ovde važan, da nije bio zaljubljen u nju. Nije ona bila ta koja je išla sa svima. Bob Evans, holivudski producent, rekao mi je da je Ljubica bila jedina ljubav u njegovom životu i da je čak hteo da je ženi, ali ona nije htela“.
Ljubica je o sebi govorila ovako: „Nisam želela da postanem samo slavna i na taj način upropastim svoj život, za koji me baš i nije 'bolela štikla', iako se to od mene očekivalo“.
Priča ove posleratne lepotice zvuči neverovatno, gotovo da je prevazišla čak i najneobičnije filmske priče.
Ljubica je bila košarkašica „Crvene zvezde“ i reprezentacije. Dva puta igrala je na evropskom prvenstvu (1954. i 1956. godine). Još dok je igrala košarku, Ljubicu Otašević smatrali su fatalnom ženom. Sa tribina, na malom Kalemegdanu, gledali su je mnogi poznati i moćni muškarci tog vremena: nobelovac Ivo Andrić, general JNA Peko Dapčević, Slobodan Penezić Krcun, operativac Udbe i direktor „Avala filma“ Ratko Dražević.
Iako je ženska košarka u to vreme bila zanimljiva, nikako nije bila dovoljan razlog koji je punio tribine. Pravi razlog bila je, kažu, Ljubica. Ivo Andrić je navodno žuljao klupu zbog te žene. Ne da je dolazio na utakmice na Mali Kalemegdan, nego čak i na treninge. Ranko Žeravica smatrao je da se Ljubica nikada nije ponašala kao lepotica nego kao košarkašica. Den Tana i dalje ne razume kako su je momci pustili da ode iz Srbije. Dodaje da je bila prava dama, lepa i bez šminke i izuzetno zgodna.
Prva ljubav bio joj je košarkaš Srđa Kalember, a potom se zabavljala sa poznatim fudbalerom Partizana, reprezentativcem Milošem Milutinovićem.
U 24. godini Ljubica napušta košarku i odlazi u Italiju kako bi usavršila jezik.
Napuštanjem beogradske scene, stupila je na holivudsku. Nije zagospodarila filmskim platnom ali jeste mnogim muškim srcima.
U Londonu sreće američkog producenta Karla Formana koji joj zbog neverovatne sličnosti sa Sofijom Loren nudi ulogu njene dublerke u filmu “Ključ” Kerola Rida.
Kroz odškrinuta vrata filmske industrije LJubica upoznaje tri decenije starijeg glumca Kerija Granta. Sa velikim holivudskim zavodnikom vrlo brzo postaje prisna. Počinje da uzima časove glume, menja ime u Ljuba Bodin i traži sreću u Holivudu. Iza nje je ostalo nekoliko malih uloga, a domaćoj publici najpoznatija je po epizodnoj roli u filmu “Ljubav i moda”.
Njeno srce osvojio je italijanski baron i milioner Enrik di Portanova, ali je nakon četiri godine njihov brak propao, a Ljubica je posle razvoda dobila 1,5 miliona dolara.
– Bila je široke ruke. Tako je iznenadila košarkašice Crvene zvezde u La Korunji, uplativši im hotel s pet zvezdica uoči finala Kupa šampiona 1979. godine – priča Aleksandar Miletić, autor “Džez basketa”.
Legendarni su bili i njeni dolasci u Beograd, a bilo ih je svega tri . Još se prepričava kako je na sahranu svoje bake stigla u ogromnom crnom “linkolnu” u društvu Kerija Granta. Poslednje dane provela je u Hjustonu, gde je i preminula 1998. godine u 65. godini života. U Srbiji je to bila kratka vest u novinama.
