Tada još uvek obična žena iz Pskova, Olga se 903. godine udala za Igora Rjurikoviča, budućeg vladara Kijevske Rusije, federacije koju Rusi, Belorusi i Ukrajinci smatraju svojom kulturološkom pradomovinom. Godine 912. bračni par je preuzeo tron Kijevske Rusije, a 945. su dobili sina Svjatoslava. Tri godine nakon rođenja sina Igor je otputovao u posetu derevljanskom plemenu kako bi pokupio danak.
Međutim, pleme je smatralo da Igor traži previše za svoju vladavinu, pa su ga ubili. Olgu je to duboko potreslo. S obzirom da je njihov sin još uvek bio previše mlad, vladavinu nad Kijevskom Rusijom preuzela je upravo ona. Drevljanima se pak nije nimalo sviđala činjenica da će njima da vlada jedna žena, a tek su uspeli da se "reše" njenog supruga.
Najvoljenija srpska carica Milica: Vladarka izuzetne mudrosti i dobrote!
Oni su zato Olgi poslali ambasadore, svojih dvadesetak najboljih ljudi, sa namerom da je nagovore na brak s njihovim princem Malom. Na taj način bi pleme kroz brak zavladalo celom Kijevskom Rusijom.
Krvava osveta u nekoliko činova
Olgu mišljenje ubica njenog supruga nije uopšte zanimalo. Dok su oni smišljali kako da je se reše i da zavladaju kraljevstvom, ona je skovala plan od kojeg se Drevljani nikada neće oporaviti. Njena osveta je izvedena u nekoliko izuzetno okrutnih etapa. U prvoj etapi je ljubazno primila ambasadore, da bi ih samo nekoliko sati kasnije njeni podanici žive zakopali. Nakon toga je poslala poruku princu Malu i javila mu da je spremna na brak s njim. Ali, pre nego što se on realizuje, zatražila je da joj princ pošalje svoje najbolje vojnike kako bi je štitili na putu svom budućem suprugu. Nakon što su stigli, Olga je vojnike uputila u kupalište kako bi se opustili nakon napornog puta. Pogađate, njeni podanici su ih zatvorili i žive ih spalili.
Prerana smrt kneginje Zorke (26): Obistinile se njene poslednje reči!
Bio je to tek početak paklenog plana koji će Olga da izvesti već nekoliko dana kasnije. Ona je naime odlučila uništiti sve Drevljane, pa ih je pozvala na sahranu preminulog Igora. Njih nekoliko hiljada je zaista i došlo. Nakon što su se napili, Olgina vojska je pobila oko pet hiljada Drevljana. Ali, to nije bio kraj. Njene jedinice su se već sledećeg jutra pojavile pred vratima Iskorostena, glavnog grada potpuno obezglavljenih Derevljana. Puni očaja, Olgi su ponudili med i fino krzno u zamenu za slobodu. Na njihovo iznenađenje, Olga je to odbila i od svakog domaćinstva zatražila samo po tri vrapčića i tri goluba.
Pristali su i tako zapravo potpisali vlastitu smrtnu presudu. Naime, na svaku pticu su bili privezani komadići sumpora umotani u tkaninu. Već sledeće noći ptice su namerno puštene. Odletele su kućama svojih vlasnika i sa sobom ponele ubistvene paketiće koji su zapalili kuće, staje i ostale odaje za ljude i životinje. Nijedna kuća nije pošteđena. Okupirani grad nestao je za nekoliko sati.
Uzela kuburu i presudila joj: Kneginja Ljubica ubila ljubavnicu kneza Miloša!
Nakon svega ovoga, verovatno će vas iznenaditi da je Olga od Kijeva jedna od prvih pravoslavnih svetica. Naime, ona se preobratila u hrišćanstvo između 945. i 957. godine. Iako u tome nije imala podršku sina, vladavinu mu je prepustila kad je napunio 18 godina. Iz njegovog braka se rodio sin koji će kasnije postati poznat kao Vladimir Veliki, čovek na kog je Olga imala ogroman uticaj i koji je hrišćanstvo proglasio službenom religijom Kijevske Rusije. Uprkos svojoj krvavoj osveti za smrt muža kroz smrt nekoliko hiljada ljudi, Olga je 1547. godine proglašena sveticom zbog pokušaja da osnuje "hrišćansku naciju". Iako nije uspela da preobrati ni svog sina, pravoslavci je danas smatraju "jednakom apostolima".
