Kako nam njegovo životno iskustvo može pomoći da preispitamo sopstvenu filozofiju života?
Možemo dosta naučiti o umetnosti življenja iz Tolstojevog romana Rat i mir, koji verno prikazuje ljudsku taštinu i ludost, seksualnu ljubomoru i porodične odnose. Ali takođe možemo dosta naučiti i iz života samog romanopisca, kaže Roman Krznarić.
Lav Tolstoj (1828-1910) je bio pripadnik ruskog plemstva, a njegova porodica je posedovala veliko imanje i stotine sluga. Rane godine mladog plemića bile su ispunjene razvratnošću, nemoralom i nasiljem.
“Ubijao sam ljude u ratovima i izazivao ih na dvoboje kako bi ih ubio,” napisao je. “Gubio sam na kartama, izrabljivao seljake, osuđivao ih na kazne, živio raskalašeno, varao ljude …tako sam živio deset godina.”
Ali on je postepeno odbacio svoj dekadentni način života, kao i nasleđena uverenja o svom aristokratskom poreklu, usvajajući radikalni, nekonvencionalni svetonazor koji je šokirao njegove savremenike. Kako nam njegovo životno putovanje može pomoći da preispitamo sopstvenu filozofiju života?
1. Budite otvorenog uma
Jedan od Tolstojevih najvećih talenata bila je njegova sposobnost i spremnost da promeni svoj stav na osnovu novih iskustava. Užasno krvoproliće kojem je svedočio dok je ratovao u ratu na Krimu 1850-ih godina pretvorilo ga je u pacifistu. Godine 1857. nakon što je video javno pogubljenje giljotinom u Parizu – nikada nije zaboravio tupi udarac odrubljene glave kada je pala u kutiju – postao je ubeđeni protivnik države i njenih zakona, verujući da su vlade ne samo brutalne, već suštinski u službi bogatih i moćnih. “Država je zavera,” napisao je jednom svom prijatelju. “Od sada nikada neću služiti nijednoj vladi nigde.” Tolstoj je bio na putu da postane anarhista. On bi bio prvi koji bi nas ohrabrio da preispitamo fundamentalna uverenja i dogme uz koje smo odrasli.
<\/div>
2. Gajite empatiju
Tolstoj je pokazivao neuobičajenu sposobnost za empatiju, stavljajući se u položaj ljudi čiji životi su bili drastično različiti od njegovog. Tokom 1860-ih, ne samo da je obukao seljačko odelo, već je počeo i da radi zajedno sa emancipovanim radnicima na svom imanju, orući polja i popravljajući njihove domove vlastitim rukama. Za plemića plave krvi, ovakve ponašanje bilo je neverovatno. Iako je tu nesumnjivo bilo paternalističkog odnosa, on je uživao u društvu seljaka i svesno se klonio književnih i aristokratskih elita u gradovima. Tolstoj je verovao da nikada ne možeš razumeti život drugih ljudi dok ga sam ne iskusiš.
3. Učinite nešto za druge
On se takođe razlikovao od drugih pripadnika više klase zbog toga što je preduzimao konkretne aktivnosti kako bi olakšao težak život drugim ljudima, što se najbolje vidi iz njegovog rada na pružanju pomoći gladnima. Nakon propale žetve 1873. godine, Tolstoj je prestao da piše Anu Karenjinu na godinu dana kako bi organizovao pomoć gladnima, kazavši tom prilikom jednom rođaku: “Ne mogu da se odvojim od živih stvorenja, kako bih se bavio izmišljenima.”
Njegovi prijatelji i porodica su mislili da je suludo da jedan od najboljih romanopisaca na svetu ostavi jedno od svojih remek dela po strani. On je to ponovo učinio 1891. godine kada je zavladala glad, radeći dve godine u javnim kuhinjama i prikupljajući novac. Možete li danas zamisliti najbolje prodavanog pisca kako ostavlja po strani svoju najnoviju knjigu kako bi dve godine radio kao humanitarac?
4. Ovladajte veštinom jednostavnog življenja
Nakon mentalnog sloma krajem 1870-ih godina, Tolstoj je odbacio svu organizovanu religiju, uključujući i Pravoslavnu crkvu uz koju je odrastao. Prihvatio je revolucionarnu granu hrišćanstva zasnovanu na duhovnom i materijalnom uzdržavanju. Prestao je da pije i puši i postao je vegetarijanac. Takođe je inspirisao stvaranje utopijskih zajednica u kojima se živi jednostavno i samostalno i gde je sva imovina zajednička. Ove zajednice su se proširile po svijetu i inspirisale Gandija da osnuje ašram 1910. godine koji je nazvan Tolstojeva farma.
<\/div>
5. Čuvajte se svojih kontradikcija
Ovaj novi, jednostavniji život imao je svoje borbe i kontradikcije. Tolstoj je poznat po tome što je propovedao univerzalnu ljubav, a ipak se stalno svađao sa svojom ženom. Pored toga, apostol jednakosti nikada nije bio u stanju da u potpunosti napusti svoje bogatstvo i privilegovani način života. Živeo je do duboke starosti u ogromnoj kući sa slugama. Ali početkom 1890-ih uspeo je – protivno željama svoje porodice – da se odrekne autorskih prava na veliki deo svog književnog opusa, žrtvujući pravo bogatstvo. Imajući u vidu privilegovanu poziciju sa koje je Tolstoj započeo svoj život, njegovu ličnu transformaciju, iako ne potpunu, on ipak zaslužuje naše divljenje.
6. Naučite neki zanat
Tolstoj je shvatio da je postizanje ravnoteže između uma i tela esencijalni deo njegovog kreativnog procesa. Ne samo da je redovno ostavljao olovku kako bi vodio konja sa plugom za oranje preko polja, već je držao kosu i testeru naslonjene na zid pored svog radnog stola. U poslednjim godinama svog života, kada su pisci i novinari dolazili da odaju poštovanje bradatom mudracu, uvek bi se iznenadili kada bi našli jednog od najpoznatijih pisaca na svetu nagnutog nad obućarskim alatom kako pravi par čizama. Da je Tolstoj danas živ, on bi sigurno savetovao da naučimo neki zanat radije nego da trošimo toliko slobodnog vremena na tvitovanje i slanje sms-ova.
7. Proširite svoj društveni krug
Najvažnija životna lekcija od Tolstoja jeste da shvatimo da je najbolji način da preispitamo svoje pretpostavke i predrasude i razvijemo nove načine posmatranja sveta tako što ćemo se okružiti ljudima čiji se stavovi i stil života razlikuju od naših. U Vaskrsenju, on ističe da se većina ljudi – bilo da su političari, poslovni ljudi ili lopovi – “instinktivno drži kruga ljudi se kojima dele iste poglede na svet i mesto u njemu “. Zaštićeni unutar grupe sebi sličnih ljudi, možemo misliti da je sasvim normalno i opravdano imati dve kuće ili se protiviti istospolnom braku ili bombardovati zemlje na Bliskom Istoku. Ne možemo uvideti da su takvi stavovi možda perverzni, nepravedni, netačni jer smo unutar kruga sličnih ljudi. Izazov je raširiti svoja krila i provesti vreme u razgovoru sa onima čije se vrednosti i iskustva razlikuju od naših. Naš najvažniji zadatak, Tolstoj bi nas savetovao, jeste da putujemo van granica tog kruga.
Tekst za Buku prevela Milica Plavšić.
