Evgenije je bio neobičan čovek. Obrativši se veri 1990. godine, sve je ostavio i iz dalekog Vladivostoka peške krenuo na Svetu Goru.
Doživeo je mnogo avantura i nevolja. Pre svega, išao je bez novca i čak bez pasoša. Štaviše, bez pasoša uspeo je da pređe sovjetskorumunsku granicu, zatim rumunskobugarsku, zatim bugarskogrčku.
Kako je to bilo moguće, sami Bog zna, ali činjenica ostaje činjenica. Najteže od svega mu je bilo da pređe poslednju granicu – grčkosvetogorsku.
Ne čudite se, jer Sveta Gora je država u državi. I njene granice čuva grčka policija. Istina, prema njegovim rečima, morao je da se probije kroz neprohodne šikare, kao tigar. Dobro su ga očešali trnje i puzavice. Ali je ipak uspeo.
Obišao je Evgenije sve manastire i odlučio je da poseti starca Pajsija unjegovoj keliji u Karulji. Došao je do ograde iza koje se nalazila starčeva kelija. Pokucao je. Niko se nije odazvao. Tada je on lagano gurnuo kapiju – ona se otvorila: starac je nije zaključavao.
Starac Pajsije savetuje: Ako hoćeš da vaspitaš dete, drži se ovog pravila!
Evgenije je ušao unutra, ali starca nije bilo ni u dvorištu, ni u keliji. Kasnije je Evgenije saznao da je toga dana na Svetu Goru došao Patrijarh konstantinopoljski Dimitrije i da su svi monasi otišli da ga dočekaju na pristaništu u Karulji. Pošao je i starac Pajsije.
Tako je Evgenije odlučio da sačeka starca. Pogledao je okolo i video da na drvetu vise nekakve vrećice. Pogledao je šta ima unutra i video slatkiše. Ispostavilo se da ih je starac ostavljao za posetioce. Gladni Evgenije željno je napao na slatkiše i vreme je neprimetno proticalo.
Odjednom je lupnula kapija, u dvorište je ušao starac. Evgenije, kome su usta bila puna – skočio je i počeo da se klanja i izvinjava. A starac ga tapše po ramenu. "Ništa, sve je u redu.“
A onda se dešava nešto izuzetno. Evenije, koji ne zna ni reči grčkog, razume starca. I sasvim iznenada, on odjednom počinje da priča starcu Pajsiju svoj mnogostradalni put od Vladivostoka do Svete Gore sa svim graničnim mitarstvima. A starac ga pažljivo sluša i na licu muse vidi da sve potpuno razume. A onda je on počeo da govori, i gle, čuda: Evgenije sve shvata šta starac Pajsije govori, iako je pričao na grčkom.
A govorio mu je o duhovnom životu, o Isusovoj molitvi, očuvanju čistote duše. Evgenije ga je slušao, zaboravivši na sve, neznajući gde se nalazi – na nebu ili na zemlji. Na kraju je starac završi osvoje duhovno poučavanje, blagoslovio ga za put i dao mu slatkiša.
Nijedan greh nije neoprostiv: Legenda o monahu koji se pokajao na vreme!
