Priča o sinu i njegovom ocu samo je kratak podsetnik za sve ljude koji naporno rade i ne nalaze vremena za ljude koje vole, i koji ih vole. Otac Gavrilo mnogima je otvorio oči upravo zahvaljujući sledećoj priči:
Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
Sin: „Tata, mogu li nešto da te pitam?“
Otac: „Da, naravno, reci, šta je?“
Sin: „Tata, koliko zarađuješ na sat?“
Otac: „To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?“
Sin: „Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?“
Otac: „Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat“.
„Oh“, dečak odgovori, spuštene glave…“Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?“
Mudre reči i pouke patrijarha Pavla: Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela
Otac je bio besan. „Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!“
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja. Kako se usuđuje da pita takva pitanja samo da bi dobio novac? Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara…Stvarno ne pita često za novac… Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
„Jesi zaspao, sine?“, upitao je.
„Ne, tata, budan sam“ odgovori dečak.
„Razmišljao sam, možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.“
Dečak se uspravio, smešeći se. „Oh, hvala ti, tata!“, povikao je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Poštujte sebe, naučite lekciju, ispravite grešku: Dalaj Lamina pravila za dobar život!
Kad je video da dečak već ima novac, opet se naljutio. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
„Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?“, planu otac
„Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam“, odgovori dečak. „Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li da kupim sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeramo zajedno“.
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.
Ne smemo da dozvolimo da vreme prolazi mimo nas, a da ne provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu.
Seti se da podeliš tih 50 dolara s nekim koga voliš.
Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo do kraja života.
