Na jednoj konferenciji 1997. godine, Stiv Džobs je odgovarao na pitanja publike, kada je usledilo jedno prilično oštro pitanje. Njegov odgovor je primer za sve kako treba odgovarati na uvrede.
Živimo u vremenu kada su uvrede postale veoma moćno oružje, smišljene su tako da uvrede i ponize. Internet je sve to olakšao. Kako onda treba odgovoriti na uvrede, a ne spuštati se na tuđe niske nivoe?
Te 1997. godine Stiv Džobs se vratio u „Epl“, u kompaniju iz koje je bio izbačen 10 godina ranije. Odgovarao je na pitanja na konferenciji „Apple’s Worldwide Developers“, kada mu je iz publike stiglo pitanje:
„Gospodine Džobs, vi ste bistar i uticajan čovek. Tužno je, i jasno da ste u nekoliko prilika pokazali da nemate pojma o čemu pričate. Voleo bih da se izražavate jasnim terminima, kako se, recimo, Java i bilo koje njene druge inkarnacije bave idejama koje su sadržane u „OpenDoc“. I kada završite sa tim, možda nam možete reći šta ste vi lično radili u proteklih sedam godina“.
Ovo nije bilo nimalo naivno. Posebno zbog toga što je uvreda izrečena ovako javno, i trebalo je snaći se odmah.
Džobs je malo sedeo u tišini, i razmišljao. Za publiku je ovo možda delovalo kao večnost, iako je trajalo samo oko 10 sekundi, a za Džobsa je bilo dovoljno da sabere misli.
Započeo je svoj odgovor ovako:
„Znate, možete da udovoljite nekim ljudima, neko vreme, ali…“. Zastao je da razmisli još malo.
Kad ovo prihvatite, život će vam postati značajno bolji: Ključ psihičkog zdravlja!
„Jedna od najtežih stvari kada pokušavate da napravite neku promenu jeste da shvatite da su ljudi, poput ovog džentlmena, u pravu! U nekim oblastima… Najteže je: Kako se to uklapa u kohezivnu, veću viziju, koja će vam omogućiti da zarađujete 8, 10 milijardi dolara od proizvoda godišnje? I shvatio sam da morate da počnete od iskustva klijenata i onda da radite na tehnologiji. Ne možete da počnete sa tehnologijom i onda pokušavate da shvatite gde ćete prodavati proizvode“. Zatim je nastavio:
„Pravio sam više grešaka od bilo koga u ovoj prostoriji. I, imam ožiljke da to dokažem. Ima mnogo ljudi koji mnogo, mnogo naporno rade u ovom trenutku u Eplu“. Naveo je nekoliko primera, pre nego što je zasluge dao celom timu. „Bukvalno stotine ljudi. Rade najbolje što mogu“. I završava ovako:
„Neke greške će svakako biti napravljene. I to je dobro. Bar će se neke odluke doneti na tom putu. Mi ćemo naći te greške, i popravićemo ih. Greške su neizbežne… Neki ljudi neće znati o čemu pričaju, ali mislim da je sada mnogo bolja situacija nego ranije. I mislim da ćemo dotle i stići“.
Zašto je ovaj odgovor toliko dobar?
Prvo, korišćenje pauza je vrlo korisno – to je vreme kada zastanete i razmislite pre akcije. Pauza je korisna jer vam omogućava da držite emocije pod kontrolom i razmislite pre nego što bilo šta kažete, ili uradite nešto zbog čega ćete kasnije zažaliti.
Započeo je odgovor tako što se prvo složio sa sagovornikom. Drži se onoga što zna – vizije, kako se prozivodi uklapaju u širu sliku, kako pristupiti korisničkim iskustvu…
Na kraju, odaje priznanje zaposlenima u kompaniji „Epl“, i motiviše sve time što kaže da se greške neizbežno prave, ali i da se iz njih uči.
Niste u depresiji, samo ste okruženi budalama: Poruka psihologa za sve dobre ljude!
