Ivo Andrić je rekao: "Kad je u pitanju razgovor, ja poznajem dve vrste ljudi kod nas.
Prva vrsta. Kad ih slušam kako govore, pametno i odresito, meni se čini da je sve rečeno, glatko i savršeno, bez pogovora. Nema ništa ni da se doda ni da se oduzme. Razgovor je završen u trenutku kad oni izgovore poslednju reč. Sve je tačno i sve ostaje tu gde je rečeno i kako je rečeno, bez odjeka u meni.
Druga vrsta. Slušam ih s naporom kako se zapliću i raspliću u borbi sa svojim mislima i izrazom. Muče se. I meni je na mahove nelagodno. Ali njihove misli pobuđuju i mene na razmišljanje i ja ih u sebi širim i dopunjujem, ili u vezi s njima mislim nešto sasvim drugo i potpuno novo. Iz razgovora s takvim ljudima čovek izlazi bogatiji i radosniji, duže pamti takav susret i prijatnije ga se seća."
Ništa ne biva pre nego što treba da bude: Sve grešne ljubavi Ive Andrića!
