Mnogi ljudi započinju post da bi okajali neke svoje grehe. Poznatog duhovnog učitelja vaišnavske tradicije Veda, Radhanat Svamija, su upitali koji je njegov pogled na ispoved i pokajanje. Odgovor nam je dotakao srca…
U različitim verskim školama, pokajanje se praktikuje na različite načine: možemo sami sebe da mučimo zbog nečega što smo učinili, možemo da molimo za oprost za ono što smo učinili. U našoj tradiciji vaišnavizma, stvarno pokajanje znači da prestanete da radite pogrešnu stvar i da počnete da radite pravu stvar. Zašto? Jer ako samo molimo za oprost, ali nastavljamo da radimo iste stvari, nema puno koristi u tome. Ako stvarno shvatamo da ono što radimo nije dobro, potrebno je menjati naše srce, menjati način na koji živimo i tražiti ljude koji mogu da nam pomognu da promenimo naše vrednosti i da pravimo prave izbore.
Postoji analogija da u svakom srcu postoje dva psa: dobar pas i loš pas. Dobar pas laje i poziva nas na život saosećanja, opraštanja, odanosti, iskrenosti i ljubavi. Loša pas nas poziva na život pun zavisti, oholosti, pohlepe, sebičnih pohotnih strasti i ljutnje. Dakle, ova dva psa su u našim srcima. U srcima svakoga. Jeste li to doživeli? To je priroda uma: katkad osećate glas dobrote, a ponekad želite da se osvetite i ljuti ste, nezadovoljni, nervozni i depresivni. Ta dva psa se bore u svima nama. Koji će da pobedi? Pobediće onaj kog izaberemo da hranimo i da mu dajemo snagu, dok će ovaj drugi, kog smo odlučili da ne hranimo, da oslabi.
A šta znači to hranjenje? To su izbori koje donosimo u svakom trenutku naših života. U svakoj situaciji, hoćemo li slediti lošeg psa tako što ćemo da varamo, da budemo nepošteni i pohlepni, ili ćemo da sledimo dobrog psa tako što ćemo da budemo iskreni i da živimo s integritetom? Da li ćemo da se intoksikujemo ili da ostanemo trezni? To su loši psi i dobri psi; oni su uvek u u nama. A u zavisnosti od toga kog psa smo hranili u prošlosti, taj sada najglasnije laje.
