Veruje se da je Sveti Atanasije bio surovo progonjen upravo zbog toga ko je i kakav je bio.
Na jugu Srbije do danas je živi legenda a o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog. Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more. Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili.
Stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na ovaj dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na ovaj dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.
Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski rođen je u Aleksandriji 296. godine, a već u ranom detinjstvu okrenuo se duhovnosti. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra, bio je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji gde se proslavio svojom učenošću.
Doprineo je učvršćivanju pravoslavlja, a naročito pisanjem Simvola vere koji je na Saboru i usvojen. Atanasije je možda i jedan od najklevetanijih i najprogonjenijih svetitelja. Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije Nikomidijski i mnogi drugi.
Malo je svetitelja koji su tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. Trpeljivo, sa jasno usađenom istinom i verom u sebi, uspeo je da istraje do kraja. Tek pred smrt proživeo je jedan miran period, a potom se, 373. godine upokojio. Malo pre smrti rukopoložio je svog prejemnika, episkopa Petra.
