Stari običaj nalaže da se na slavu ne zove, nego se podrazumevalo da će prijatelji i rodbina doći tog dana na ručak. Gosti su se čekali od jutra do mraka i nije bilo već unapred dogovoreno vreme kada je trebalo da dođu. Dolazilo se kada je ko mogao, a obavezno je bilo poneti jabuku koja je simbol zdravlja i velike želje za da zdravlje dominira tom porodicom.
Poklanjajući jabuku kao da ste govorili "Želim vam dobro zdravlje", a domać bi uzimao jabuku i govorio "Hvala ruci i jabuci".
Prvi običaj odavno se izgubio. Danas se na slavu, iz praktičnih razloga, ne zove lično (osim kada su u pitanju ljudi koje svakodnevno viđamo). Poziva se telefonom, sms porukama… ili se, kao po drugom običaju, i ne zove već se dolazak podrazumeva. Mada, učtivije je svakako pozvati svakog gosta i izraziti želju da prisustvuje krsnom imenu vaše porodice. Takođe, danas se u pozivu navodi i vreme kada se gost očekuje (na ručku, ili večeri… prvi ili drugi dan slave). Nekada ovako nešto nije praktikovano, a danas su, iz praktičnih razloga, ljudi primorani na ovakvu vrstu organizacije, s obzirom na to da mnogi žive u manjim stanovima i ne mogu primiti sve goste odjednom, a i većina gostiju i radi (na radni dan, a bogami i vikendom).
Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: "Dobro došli", a gost čestita slavu na ovaj način:
"Čestit sveti (npr. Sveti Nikola) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"
Domaćin odgovara:
"Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti (npr. Nikola) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!"
Kako koji gost dolazi na slavu prvo se poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, a kad završi gosti po starešinstvu sedaju za sto.
U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj "dvorenja slave". Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.
Šta se smatra prigodnim slavskim poklonom?
U davna i skromnija vremena na poklon se nosilo ono što su gosti ručno izradili – kolači, testo, hleb, ali prikladno je bilo i vino, rakija, jabuke, brašno… Ukratko, nešto što oni koji idu u goste već imaju i što ih neće mnogo koštati. Kao prigodan poklon mogao je da prođe i neki ručni rad – vezeni stoljnjak, milje ili goblen, naročito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja želi da se "pokaže".
Pokloni iz godine u godinu postali su sve luksuzniji, ali i bizarniji. Tako se događaju situacije da žene iz slavljeničke kuće dobijaju kozmetiku, nakit, escajg, posteljinu… domaćini čarape, košulje, parfeme, a i na decu se ne zaboravlja pa su tu luksuzne igračke i slične stvari.
Boca pića za domaćina – uglavnom crno vino, kafa, ratluk/bombonjera ili cveće za domaćicu, kao i čokolada za decu su sasvim prikladni pokloni, ukoliko sa sobom ponesete svo pozitivno raspoloženje i vedrim duhom ulepšate nekome slavu.
Takođe, ukoliko ste vešti u rukotvorinama, ili izradi nekih lepih i originalnih predmeta koji bi krasili nečiji dom, i danas se smatra prikladnijim pokloniti tako nešto nego gorenavedene predmete. Oni su znak da vam je stalo do onoga kome ih poklanjate, jer ste se oko poklona potrudili.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
