U skoro svim nacijama na svetu uvrežen je običaj da se, kada izlaze na groblje, nosi cveće. Međutim, u Srbiji je uvrežen običaj da se za Zadušnice na groblje nosi hrana. Dok je jednima to potpuno normalno i kažu da se nigde ne jede tako dobro, drugi su šokirani, a etnolog objašnjava odakle potiče ovaj običaj.
Na TikToku se pojavio snimak sa jednog od naših groblja, ali ono što je prvo upalo u oči je količina hrane koja je stavljena na humku ispred spomenika. Iako to nije ništa novo i neobično da se hrana i piće iznose na pomen umrlom, bar kada su manja mesta u pitanju, ljudi su bili začuđeni tom praksom.
Zašto Srbi jedu na groblju?
Prema rečima etnologa Vesne Marjanović, hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji. Marjanović ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.
"U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada 'deli' za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima", objasnila je ona za Blic.
"Groblje je sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, te ono predstavlja mesto gde se ta komunikacija i ostvaruje, o svim zadušnicama u toku godine", kaže Marjanović.
Kod starih Slovena takođe su priređivane gozbe pokojnicima poznate kao trizne – kada su živi organizovali posebne svečanosti posvećene precima.
"Inače, hrana koja se na groblje iznosi za 'deljenje', prema verovanju 'ide' pokojnicima, pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja", kaže etnolog.
U skladu sa tim da pokojniku namenjujemo sve što mislimo da je voleo da jede i pije za života, i što želimo da mu na taj način "ugodimo", jeste i pojava da često rođaci ostavljaju čak i upaljene cigarete na grobovima onih koji su bili pušači dok su bili živi.
"E, stvarno je bio strastveni pušač, vidi kako i sad 'gori' cigaru", komentarišu ožalošćeni.
Primera radi, u Rasinskom okrugu postoji taj običaj, posebno na Zadušnice, a sagovornica Kurira iz ovih krajeva objašnjava.
- Nekima je to možda gadno, ali ja sam kao klinka obožavala da jedem na groblju. Sećam se da je moja pokojna baka spremala sve to, skoro kao za slavu i da mi ništa slađe nije bilo. Ne znam zašto. Takođe se sećam i da su "menjali" hranu - ona je ljudima sa susednog groba davala pun tanjir hrane, a oni joj vraćali i davali njihov tanjir hrane jer je to značilo da je poslužila pokojnike iz tog drugog doma.
Čudno. Kasnije, u većim gradovima, videla sam da nema toga. Doduše i moja majka kada ide na groblje, ne pravi to kako je baka pravila, nego samo ono osnovno. Drugačija vremena. Mada, videla sam i da su drugačiji običaji za sahranu, pa je možda tačno da svako selo u Srbiji ima "svoj običaj" - kaže ova Kruševljanka.
Na Reditu su ljudi takođe imali svoje viđenje ovog običaja.
- To jedenje po grobljima je ostalo jer su ljudi ranije putovali dosta sporije nego sada i onda ogladniš, a fala bogu sirotinja - pisao je jedan Reditor, a mnogi su pisali kako njima nije jasno i da im je to gadno.
- Ne mora da znači, kod Vlaha se zaista veruje da se ta hrana deli sa pokojnikom, jer je on još uvek tu i prisutan, možda je i Srbima tako ostalo od nekih zajedničkih prapredaka. Meni je taj običaj skroz cool, jer je jedinstven, iako je naravno morbidan po današnjim standardima - nadovezao se drugi Reditor.
- Vidiš i to nije isto svuda. Kod nas (okolina Smedereva) se donosi spakovano i podeli rođacima, na groblju se ne jede. Tako da svako dobije otprilike kolko je doneo - pisao je treći.
(Stil/ Kurir)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
