Sveta Agripina je od ranog detinjstva vežbala se da živi jevanđelskim životom. Mučena je i postradala za vreme vladavine cara Valerijana (253 – 259). Kada je izvedena na sud, ispovedila je svoju veru u Isusa Hrista. Zbog toga je bijena štapovima dok joj kosti nisu polomljene. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da joj se javio anđeo Božji i da ju je iscelio. Posle pri novim mukama preminula je. Njene drugarice: Vasa, Pauna i Agatonika prenele su njene mošti na ostrvo Siciliju, i tamo ih sahranile.
Tu se potom sagradila crkva u ime Svete Agripine. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da su se od njenih moštiju događala mnoga čudesa te da su čak i silom njenih moštiju Agarjani oterani od grada, gde te mošti počivaje. Sveta mučenica Agripina je preminula 275. godine. U XI veku mošti Svete Agripine su prenesene u Carigrad.
Veruje se da je reč o velikoj zaštitnici žena koje na ovaj dan treba da izbegavaju svaki rad. Umesto toga, stari kažu da praznik treba da provedu u miru, da odu do crkve i zapale sveću Svetoj Agripini i izgovore molitvu.
“Ovčica Tvoja Isuse, Agripina, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.”
Veruje se da će na ovaj način svaka muka biti olakšana, a svaka iskrena želja ispunjena.
