Vernici srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Zadušnice. Na ovaj dan, vernici obilaze grobove svojih najmilijih, daju pomen i pale sveće za dušu pokojnika. Na Zadušnice se molimo Bogu za oprost grehova naših predaka.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom. Prve zadušnice padaju ove godine 18. februara. Reč je zadušnicama koje su vezane za početak Vaskršnjeg posta, pa su i one "pokretne", to jest nemaju određeni datum. Zovu ih još i Velike zimske zadušnice. Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Običaji na Zadušnice
U skoro svim nacijama na svetu uvrežen je običaj da se, kada izlaze na groblje, nosi cveće. Shodno prilici, nekad se nose manji, nekad veći buketi, nekad čitavi venci, a cene za suze ili vence u zavisnosti od vrste i broja cvetova, zelenila koje ide uz aranžman, mogu biti od 600 do nekoliko hiljada dinara.
Evo kakvo cveće za zadušnice ljudi nose na groblja:
Kod nas se, kako kažu u jednoj beogradskoj cvećari, najviše kupuje paran broj cvetova, u najrazličitijim bojama.
"Za pokojne žene najviše se uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nose crveno, belo, žuto, narandžasto, ali i plavo cveće. Za sahrane su se oduvek uzimali venci ili suze, što od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizantrma, a ponekad i kala, irisa ili čak orhideja. Svaka kasnija poseta grobu podrazumeva nešto manje bukete, nekad i samo dva cvet," objašnjava radnica u jednoj beogradskoj cvećari.
U narodu postoji verovanje da hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost.
Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Velikoj većini je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima.
Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
Na liturgiju, kada pođemo u crkvu, treba poneti:
- kuvano žito
- crno vino
- malu sveću koja se postavlja uz žito
- male sveće za svake upokojene zbog kojih obeležavate zadušnice ili jedna veća sveća za sve
- napišite spisak imena svih vaših upokojenih rođaka i prijatelja
Verovanja za Zadušnice
U Srbiji postoji verovanje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica. Takođe, rasprostranjeno je verovanje da ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku.
U istočnim krajevima postoji verovanje da se na Zadušnice ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene kako bi i vučje čeljusti bile zatvorene.
