Na balu pod maskama u Pragu, 1894. godine, nadvojvoda Franc Ferdinand upoznao je pet godina mlađu češku groficu Sofiju Hotek. Zaljubio se istog trenutka.
I on se njoj odmah svideo, ali stvari nisu bile jednostavne. Svoju vezu su pune dve godine krili, jer je bilo nezamislivo da se Sofija, iako je poticala iz jedne od najuglednijih porodica češkog plemstva, uda za austrougarskog prestolonaslednika.
Naime, samo pripadnici jedne od vladajućih ili bivših vladajućih dinastija Evrope su imali pravo udaje za člana kuće Habzburg-Lotringen, a porodica grofice Hotek nije bila takvog porekla, iako je jedan od Sofijinih direktnih predaka bio Albreht IV. Habsburški.
Kako su se voleli Aleksandra i Nikolaj Romanov: Njihova ljubav bila je jača od vere i zakona! (FOTO)
Njen otac grof Bohuslav bio je uspešan diplomata Austrougarske monarhije, a majka Vilhelmina takođe je bila plemenitog roda iz porodice Kinski, koja je služila habzburškim vladarima vekovima. Ali, uprkos tome što je bila potomak slavnih i cenjenih loza, Sofiju nisu smatrali podobnom za ulazak u najviše krugove Austrougarske aristokratije kroz brak.
Takođe, iako ugledni i cenjeni, oni nisu bili ni finansijski dobro potkovani. Dvorska dama Sofija je bila četvrta od pet ćerki, atraktivna i inteligentna, ali ona i njene sestre bile su prisiljene da same zarađuju za život. Sestra joj je postala učiteljica, a nju su poslali da bude dvorska dama nadvojvotkinji Izabeli od Tešena.
To nije bilo ništa neuobičajeno u to vreme i bilo je normalno da porodice nižeg plemstva služe porodicama višeg i tako izbegnu troškove njihovog boravka kod kuće.
Tragičan kraj božanski lepe Tatjane Romanov: Za njom je plakao Aleksandar I Karađorđević! (FOTO)
Ljubav Sofije i Ferdinanda izazvala je pravu sablazan. Izabela od Tešena je izbacila Sofiju sa dvora jer je shvatila da česte posete Franca Ferdinanda njenoj porodici nisu zato što mu se sviđa neka od njenih ćerki, već zato što želi da bude što bliže njenoj dvorskoj dami.
Kada je saznao za njihovu vezu, austrijski car Franc Jozef je doslovno "poludeo" na svog nećaka i dugo mu je trebalo da prihvati njihovu vezu. Ali, Franc Ferdinand je bio istrajan i nikome nije dopustio da ga odvoji od voljene žene.
"Napokon sam našao ženu koju volim. Ona je savršena za mene. I sad imamo toliko problema i ne možemo da budemo zajedno samo zbog neke beznačajne mane u njenom porodičnom stablu. Ali, prevazićićemo mi to", rekao je jednom prilikom Franc Ferdinand svom prijatelju. On je njoj tepao "Sof", a ona njemu "Franci".
Papa Lav XIII, ruski car Nikolaj II Romanov i nemački car Vilhelm su slali svoje izaslanike caru Fracu Jozefu, ističući da sukob između njega i Franca Ferdinanda oko Sofije potkopava stabilnost Monarhije. Franc Ferdinand je 1899. ipak uspeo da dobije dozvolu od Franca Jozefa za morganatski brak (brak između osoba nejednakog društvenog ranga).
Zašto se brak Lenke Dunđerski i Nikole Tesle nikad nije ostvario: Nemoguća ljubav i velika tragedija
To je značilo da Sofija neće postati nadvojvotkinja, neće biti član dinastije Habzburg, neće uživati carske i kraljevske privilegije, i da njena deca neće imati ni pravo na očeve titule, ni pravo na nasleđivanje trona.
Takođe, ovakav brak je poznat i kao "levoruki brak", jer na ceremoniji venčanja mladoženja simbolično drži svojom levom rukom desnu ruku mlade, umesto desnom rukom levu ruku mlade, kako je to inače bio običaj. Franc Ferdinand morao se zakleti na Bibliju i potpisati akt odricanja kojim se oduzimaju sva prava na nasleđivanje prestola za njegovu i Sofijinu decu.
Najavljeno venčanje uzrokovalo je veliku političku i ustavnu krizu. Svi su smatrali da "obična" grofica nije dostojan izbor za ženu budućeg vladara. U takvom razmišljanju verovatno je određenu ulogu igralo i njeno slovensko poreklo. Određeno je da Ferdinanda kao vladar treba da nasledi njegov nećak Karlo.
Franc Ferdinand se oženio Sofijom 1. jula 1900. godine. On je tada imao 37, a Sofija 32 godine. Godinu dana nakon venčanja dobili su ćerku, a zatim i dva sina. Car Franc Jozef nije prisustvovao venčanju, niti braća Franca Ferdinanda. Venčanju je jedno prisustvovala maćeha Franca Ferdinanda, Marija Terezija Portugalska, zajedno sa svojim ćerkama.
Nakon vjenčanja Sofiji je dodeljena titula "Princeza od Hohenberga". Iako joj javni život nije bio prijatan jer ju je Bečki dvor diskriminisao na sve moguće načine - nije čak smela ni da se vozi zajedno sa mužem u istoj kočiji, Franc Ferdinand i Sofija su sa decom uživali u svom dvorcu i vodili srećan porodični život.
Titulu "Vojvotkinja od Hohenberga" dobila je tek 1909. i to joj je podiglo status unutar kuće Habzburg-Lotringen i na Bečkom dvoru.
Bila je ponos i lepota stare Jugoslavije: Tragedija koja se i dalje pamti (FOTO)
Insistirala je da pođe sa njim u Sarajevo
Ferdinand je Sofiju nagovarao da ga na taj put ne prati, govoreći da je tamo nemirno i nesigurno, ali ona je bila istrajna. Želela je da bude uz svog supruga.
"To je opasno putovanje, a ja neću pustiti nadvojvodu da tamo ide sam", rekla je Sofija pre odlaska u Sarajevo. Atentator ju je pogodio u stomak. Nakon manje od sat vremena umrla je od unutrašnjeg krvarenja.
Poniženje i u smrti
Čak i kad je umrla, Sofija nije mogla da izbegne poniženje. Najpre protokol nije dopuštao da njen kovčeg bude u istoj kapeli kao habzburški. Car Franc Jozef je morao lično da interveniše da bi se to desilo. Ali, ipak su našli načina kako da pokažu kojeg je statusa zapravo bila - ipak je bila tek "neka obična češka grofica", a ne evropska princeza, govorilo se.
Njen kovčeg je bio postavljen ipak malo niže nego njegov i imao je manje ukrasa. Nije bilo dopušteno da se ona pokopa na parcelama rezervisanim za članove carske porodice Habzburg nego je na kraju zajedno sa mužem sahranjena u kripti ispod kapele njihovog dvorca.
Nesrećna sudbina Francove i Sofijine dece
Troje dece Franca Ferdinanda i Sofije nije imalo srećan život. Bili su još deca kad su im roditelji ubijeni. Ćerka Sofija je tada imala 13, sin Maksimilijan 12, a Ernst 10 godina. Nakon smrti roditelja, zvanični staratelj im je postao car Franc Jozef, a zatim njegov naslednik Karlo I. Sofiji je dodeljena titula grofice, a njena braća postala su prinčevi.
Ali, 1918. godine, novoosnovana Čehoslovačka ukida pravo vlasništva njihovih roditelja, pa deca godinu dana kasnije bivaju izgnani iz Čehoslovačke. Vlasti su im dozvolile da svako od njih sa sobom ponese svega 5 kilograma prtljaga. Preselili su se u Beč u dvorac Altsteten, a te iste 1919. godine ukinuta im je plemićka titula austrijskim zakonom o plemstvu.
Tragedija ciganke Karmen: Lepotom omađijala muškarce, ali nije mogla da predvidi ovakav kraj!
Sofija se 1920. udaje za grofa Fridriha Nostic-Rijenecka i seli se nazad u Čehoslovačku. Njena braća su prilikom svake posete morali da traže specijalnu dozvolu od čehoslovačkih vlasti, koja često nije bila odobrena ili je bila izdata sa velikim zakašnjenjem.
Mučeni u nacističkim logorima
Nakon pripajenja Austrije Trećem Rajhu 1938. godine, Maksimilijana i Ernsta zbog antinacističkih stavova hapse i deportuju u koncentracioni logor Dahau, a celokupnu imovinu u Austriji im vlasti Hitlerove Nemačke konfiskuju.
Zbog svog supruga, koji je bio Sudetski Nemac, Sofijini sinovi su bili prisiljeni da pristupe Vehrmahtu nakon okupacije Čehoslovačke 1939. godine. Jedan sin joj gine na Istočnom Frontz, a drugi umire kao ratni zarobljenik u SSSR-u 1949.
Dvoje mlađe dece ostaje živo i doživljavaju duboku starost. Sofija, jedina ćerka Franca Ferdinanda, umire 1997. godine u austrijskom Tanhausenu. U logoru Dahau su Maksimilijan i Ernst proživljavali konstantna maltretiranja, mučenja i ponižavanja. Maksimilijan je 1939. prebačen u koncentracioni logor Flosenburg, gde je bio prisiljen da radi u kamenolomu. Pušten je iz logora godinu dana kasnije.
Nakon rata postao je gradonačelnik Artstetena, sve do ostavke 1960. godine. Artsteten je u to vreme bio deo Sovjetske okupacione zone u Austriji. U braku sa groficom Marijom Elizabetom Bono od Valdburga dobio je šestoro dece, od koje je četvoro još uvek živo.
Umro je 1962. u 59. godini. Mnogi veruju da je njegova prerana smrt posledica mučenja u logorima nacističke Nemačke. Najmlađi Ernst je nakon Dahaua premešten prvo u koncentracioni logor Flosenburg, a zatim u logor Oranijenburg. Iz logora je bio pušten tek 1943. godine.
Preminuo je u Gracu 1954. godine. Sa suprugom Marijom-Teresom Vud sa kojom se oženio 1936. dobio je dva sina. Jedan je rođen 1937. godine pre Ernstovog odlaska u logor, a drugi 1944, nakon što se vratio. Mlađi sin mu je još uvek živ.
Bila je najlepša žena Beograda: Muškarci molili za njenu pažnju, ali je zauvek ostala sama (FOTO)
