Japanski Nagoro, smešten uz reku u dolini Ija na jugu zemlje, selo je kao i svako drugo - mirno i pomalo uspavano. Kako mu se budete približavali, učiniće vam se da vidite stanovnike koji okopavaju bašte, piju kafu ispred kuće, razgovaraju i žive uobičajen seoski život. Ali kad priđete bliže, shvatićete da to nisu živi ljudi, već - strašila. Ima ih deset puta više nego stanovnika, a svako je drugačije i prikazuje nekog od preminulih stanovnika. Zbog njih je selo postalo zanimljivo i turistima.
Zašto ih ima toliko
Ove neobične kreacije od slame i pamuka ideja su ljubiteljke ručnih radova Cukimi Ajano, koja se vratila u selo 2002. godine, nakon što je veći deo života provela u Osaki. Dok je kao devojčica živela tu, mesto je imalo oko 300 stanovnika. Danas ih je samo 27.
Prvo strašilo izradila je iz praktičnih razloga, da otera ptice da ne kradu seme u polju, a napravila ga je tako da liči na njenog oca. Kako su seljani umirali ili se selili u gradove u potrazi za boljim životom, došla je na ideju da svakom od njih posveti jedno strašilo i tako sačuva uspomenu na njih. Iako ih je bilo sve više, selo i dalje nikome nije bio zanimljivo, sve dok nemački reditelj Fric Šuman 2014. godine nije snimio kratki dokumentarac o njemu pod naslovom "Dolina lutaka". Nakon toga su turisti počeli masovno da dolaze.
Poze koje imitiraju svakodnevni život
Svi koji dođu mogu da vide strašila kako provode svoj svakodnevni život na otvorenom: zagrljeni par koji sedi na klupi i posmatra reku, ribara u čizmama kako se odmara na tremu, poljoprivrednike koji rade u bašti... Jedina škola u selu, koja je zatvorena pre nekoliko godina, kad su poslednja dva đaka maturirala, pretvorena je u neslužbeni "muzej strašila", u kom su prikazani učenici, učitelji i roditelji.
Održavaju se radionice i veliki festival
Zahvaljujući strašilima koja su zamenila stanovnike, seoce Nagoro je živnulo. Posećuje ga nekoliko hiljada turista godišnje, a svake godine u oktobru tamo se održava i vrlo posećen festival strašila. Cukimi Ajano drži i radionice za one koji žele da nauče da ih prave, ponekim posetiocima čak otvori i vrata svog doma da im pokaže gde ih stvara, ali i jedno sasvim posebno strašilo, koj prikazuje njenu pokojnu majku, s kojim svakodnevno razgovara.
Stil/Putnikofer.hr
