Sutra, 20. januara, pravoslavna crkva injeni vernici proslavljaju Svetog Jovana Krstitelja.
Ovaj svetac rođen je nedaleko od Jerusalima, njegov otac Zaharija bio je prvosveštenik, a majka mu se zvala Jelisaveta. Rođenje, život i smrt ovog sveca praćeni su čudima Božjim: Zahariju se, dok je služio u hramu, javio anđeo Gospodnji, kazavši da će mu žena, iako stara, zatrudneti i roditi sina.
Došapnuo mu je i da sinu treba dati ime Jovan i da će se kroz njega mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen i nije poverovao u vest arhangela, zbog čega je ostao nem do rođenja Jovanovog.
Tako i bi - Jelisaveta rodi dete, a Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa:
"Neka mu je ime Jovan!"
Čim je ovo napisao, jezik mu se razveza i on ponovo poče da govori. Zaharije je prorekao da će to dete biti prorok, koji će ići pred Bogom i pripremati mu put, jer je od tog trenutka bio siguran da mu je sin čudotvorac, kojeg je Bog poslao da pripremi dolazak obećanog Spasitelja.
Još od rane mladosti, Jovan je želeo usamljenički, pustinjski život. Kada je odrastao, odvažio se i otišao u pustinju, u predele oko donjeg toka reke Jordana. Tu, u samoći, sav se predao Bogu i svom pozivu. Živeo je jednostavno: hranio se akridima (bubama sličnim skakavcima) i medom od divljih pčela, a oblačio haljinu od kostreti, načinjenu od kamilje dlake, preko koje se opasivao kaišem. Visokog rasta, crne kose i brade, mršavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strah svojom pojavom.
Da se ne osramotite: Kako se pravilno ponaša u crkvi!
Jovan je počeo otvoreno da propoveda i govori protiv ljudskih mana i nevaljalstava i poziva ljude da se kaju i popravljaju. Koliko je njegov izgled bio strašan, jos strašnije su bile njegove reči, kojima je šibao svako zlo.
Kada se za Jovana nadaleko pročulo, počeše kod njega da dolaze ljudi sa svih strana, da ga vide i čuju njegove besede, a mnogi su dolazili da ga pitaju i traže savete. Tako ga neki zapitaše: "Šta treba da radimo pa da zadobijemo milost Božiju?", a on im odgovori: "Ko ima dve haljine, neka jednu da onome ko nema ni jednu, a ko ima dosta hrane, neka podeli onome ko nema ni malo".
Mitari, poreznici, upitaše ga šta njih savetuje, a on im reče: "Ne preopterećujte narod dabžinama, već naplaćujte onoliko koliko je po zakonu". Vojnike je podučavao da ne tiranišu, već da štite narod, a naučenjake onog vremena, takozvane fariseje i sadukeje, koji su se mnogo ponosili svojom mudrošću i gospodstvom, prekorevao je rečima:
"Bog se gnjevi na vas! Pokajte se i stvorite rod dobrih dela, a nemojte se ponositi samo time što ste potomci Avramovi, jer vam kažem, da Bog može i od kamenja ovog stvoriti decu Avramovu. Pogledajte! Eno sekira stoji kod korena drveta, i svako drvo koje ne rađa dobra roda, odseći će se i u vatru baciti!"
Mnogi su mislili da je Jovan obećani Mesija, a neki pomisliše da je on neki od starih proroka, koji je iz mrtvih ustao i oživeo, pa ga upitaše: "Jesi li ti Ilija ili koji drugi prorok?", a on odgovori:
"Nisam, ja sam glas koji viče u pustinji".
Onima koji ga pitaše: "Jesi li ti Mesija ili drugog da čekamo?", Jovan odgovori: "Ja vas krštavam vodom, ali Onaj što ide zamnom, jači je od mene, ja nisam dostojan da mu odrešim kaiša sa Njegove obuće, On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem".
Jovan je krštavao svakoga ko se pokajao u reci Jordanu i to se njegovo krštenje nazivalo u znak pokajanja, ali ne i oproštenja grehova. U to vreme i Isus je počeo svoje javne propovedi, a kad ga je Jovan prvi put ugledao, rece: "Gle, kako krotko ide! To je jagnje Božije, koje uze na sebe greh sveta. Bog je hteo da ja svedočim za Njega, i ja velim da je Duh sveti na Njemu i da je On Božji Sin".
Jovan je imao i svoje učenike Andreja i Jovana Zavedejeva, te oni, čuvši ovakve pohvalne reči Jovanove o Isusu, pođu za Hristom, da čuju njegovu pouku i ocene njenu vrednost. Kada su se uverili da je Isus zaista Bogom obećani mesija, ne samo da su prestali biti Jovanovi učenici i pridružili se Hristu, vec su u društvo Isusovih učenika pridobili i Simona - Petra, brata Andrejinog, i Filipa i Natanaila, nazvanog Vartolomej, i druge.
U to vreme dođe i Isus na Jordan Jovanu da ga krsti, Jovan se začudi pa mu reče: "Ti mene treba da krstiš, a Ti dolazis da ja krstim Tebe?" Isus mu kratko odgovori da tako treba da bude, te ga Jovan odmah krsti.
Stradanje Jovanovo
Govoriti istinu isto je što i sipati nekome pregršt ljute paprike u oči. Jovan beše naučio da svakome kaže istinu u oči, ne mareći je li mu pravo ili krivo, i to mu je došlo glave.
Razvrat rimskog društva u to vreme je dostigao vrhunac. Irod Antipa, carski namesnik Galileje i Pereje (dve oblasti u Palestini) ode jednom u goste kod svog brata Filipa, koji je takođe bio carski namesnik u drugoj oblasti, i tu se zaljubi u Filipovu zenu Irodijadu, svoju snahu, i ona u njega. Irod otera svoju ženu, koja je bila ćerka arapskog cara Arete i uze za ženu Irodijadu, koja mu dovede i svoju kćer Salomiju. Sve je ovo bilo još za života Filipova.
Kako se osveštava dom, šta je anafornik: Pravoslavna porodica u kući mora da ima ovih 9 stvari!
Braneći javni moral, Jovan poče da protestuje i javno izobličava ovakav postupak. Irod najpre nije smeo da napadne Jovana, jer ga je i sam poštovao, a plašio se i pobune naroda, ali ipak naredi da Jovana uhvate i bace u tamnicu, ne bi li ga uplašio pa pustio. Međutim, Irodijada je Jovana smrtno mrzela i smišljala kako da ga ubije.
Jednom pozva Irod na proslavu dana svog rođenja sve svoje vojvode i činovnike i priredi veliko slavlje. Vino se pilo, pesma se orila, a kad su se gosti podnapili vina, odjednom među njih izađe vitka i lepa Salomija, započe da igra i veštom igrom dovede Iroda i njegove goste u takvo raspoloženje, da Irod, razdragan do ludila, obeća da ce joj kao nagradu dati šta god zatraži, ma i pola carstva i svoje obećanje potvrdi zakletvom.
Devojka, ne znajuci šta bi zatražila, ode do svoje majke, a ova se doseti da je zgodan trenutak da se oslobodi svog opasnog neprijatelja, i reče svojoj ćerki da zatraži Jovanovu glavu na tanjiru.
Kad je Solomija rekla Irodu sta želi, on se trže i zamisli, htede da odustane od datog obećanja, ali pomisao da se carska rec, makar i ovako lakomislena, ne poriče, naredi da dželat ode u tamnicu i poseče Jovana Krstitelja.
Dželat ode i predade devojci glavu Pretečinu na tanjiru, koja je kao dragoceni poklon predade svojoj majci.Tako je završio svoj život Jovan Krstitelj, na dan 29. avgusta (11. septembra, po novom kalendaru), koga dana je određen praznik pod imenom Usekovanje, tj. Usecenje glave Jovana Krstitelja. Taj dan se provodi u strogoj uzdržljivosti i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer ta boja podseća na Jovanovu prolivenu krv.
Zašto Srbi slave slavu: Jedinstvena tradicija koja krasi naš narod!
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za njegovu nauku. Krstitelj se naziva zato što je krstio Gospoda Isusa Hrista. Sveti Jovan je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravičnosti, istine i poštenja.
Na ikonama se Jovan slika kako krštava Isusa na Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje na nebo, a u levoj drži dug krstasti stap, preko koga stoji traka sa ispisanim rečima: "Pokajte se jer se približava carstvo nebesko", ili, u desnoj ruci drži poveći tanjir i na njemu odsečenu glavu, kao simbolični znak svoje smrti.
Iako je preminuo 29. avgusta, sabor svetog Jovana je 20. januara (7. januara) zato što je, pri krštenju Hristovom, 19. januara (6. januara), posle Boga Oca i Svetog Duha, najvažniju ulogu imao Jovan kao Krstitelj. Crkva mu je odredila ovaj datum, sledeći dan po Bogojavljenju, jer je na Bogojavljenje krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.
U narodu postoji običaj da se ljudi bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu", verovatno zato što se Jovan smatra uzorom karakternosti i poštenja.
7. januara je jevanđelista i Apostol Luka poželeo da prenese telo Svetog Jovana iz Sevastije, gde ga je posekao Irod, u Antiohiju, svoje rodno mesto, ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku, onu ruku kojom je krstio Spasitelja. Ruka je do X veka bila u Antiohiji, a posle je prenešena u Carigrad.
Čudotvorna ruka Jovanova
Mnoga čuda su se dešavala vezano za ruku svetog Jovana. Na Jovanjdan, Arhijerej Antiohije je ruku iznosio pred narod, i nekada se pojavljivala otvorena, što je značilo da će godina biti plodna i berićetna, a ako je bila zgrčena, to je predskazivalo gladnu godinu.
Crkva i verni narod slave Sabor Svetog Jovana Preteče i Krstitelja - Jovanjdan, moleći ga da se moli Bogu za nas, da se i mi pribrojimo Crkvi nebeskoj, da nam Bog podari izlečenje i telesnih i duševnih bolesti i patnji.
Sveti Jovan Krstitelj među svim biblijskim ličnostima Novog Zeveta zauzima posebno mesto, kako po načinu dolaska na svet, tako i po načinu života koji je vodio, a i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje, nagoveštaj dolaska i krštenja Mesije, i na kraju, po svom tragičnom i prevremenom završetku ovog života.
Usled velike moralne i telesne čistote, uzor je i preteča monaštva - anđelskog obraza (Anđela), kako ga Sveto Pismo i naziva. Kao što je Presveta Bogorodica zaštitnica muškog monaštva, tako je Sv. Jovan zaštitnik ženskog monaštva. Od svih ostalih proroka Starog Zaveta, Sveti Jovan se razlikuje i po tome što je mogao da pokazaže Onog koga je prorokovao.
Običaji
Onaj ko veruje u čuda i želi da sazna svoju sudbinu ne bi li na njoj poradio, svake godine pred Svetog Jovana treba da sledi stari ritual ali i da pripremi meleme od bilja koji će ga osloboditi uticaja negativnih zračenja. Sveti Jovan se oduvek smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama.
U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana nebo se otvara i Bog osluškuje, a Jovan prepoznaje one koje je preko sveštenika ili Duha svetoga krstio, i moli Gospoda da im podari zdravlje i ispuni želje.
Ritual sa jajetom proriče budućnost
U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana izvodi se mnoštvo rituala, a najčešće onaj kojim se proriču budući događaji.
Ovaj obred bio je naročito popularan među starim i bolesnim ljudima, koji su želeli da saznaju da li će dočekati sledeći Jovanjdan.
U ponoć između ova dva praznika odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.
