Duhovnost

Momo Kapor o tome kako ga je Hilandar naučio životu: To putovanje se ne planira!

Put u Hilandar nije turizam, već lekcija iz ljudskosti, mogućnost daosetite zbog čega se razlikujete od životinjskog carstva ili carstva biznisai politike
Lifestyle 12.06.2017. - 16:01h Autor: BastaBalkana.com
Foto: Thinkstock

Kao što je govorio, putovanje na Hilandar se ne planira – jednostavno nešto vas pozove i vi osetite da morate da odete tamo. Momo Kapor o poseti Hilandaru pisao je sa osobitim oduševljenjem, smatrajući ga idealnim mestom za jednog pisca, koji takvu vrstu askeze i monaštva obavlja uvek kada piše knjigu.

 

Velika lekcija koju sam dobio u životu je lekcija iz Hilandara. Kad odeš na Hilandar i ostaneš neko vreme, vratiš se potpuno oslobođen sujete.

 

Jednostavno shvatiš da nisi niko i ništa i da je to fantastično i da sve te gluposti kojima si robovao, uspeh, novac, slava, da to sve ne vredi ništa. To je takvo mesto gde se za vreme noćnog bdenja pojavljuju svi mrtvi i svi živi i ti se oslobađaš tereta ovog sveta, približavaš se najvišem stepenu duhovnosti i izgleda ti besmislena rečenica koju si do tad upotrebljavao: Idemo na to i to mesto, tamo se dobro jede.

 

To je najveća glupost, koju sam izgovarao često u životu. Što kaže Končalovski, na poljskom ve-ceu kod njegove majke gosti su pisali: Ovde se završava kulinarska umetnost gospođe Končalovski.

 

Bilo je mrtvo čak i mače koje je držao u rukama: Tužno detinjstvo Mome Kapora!

 

Foto: Youtube printscreen / Sava Rakic
Foto: Youtube printscreen / Sava Rakic

Ne padati više na pamet da se nerviraš što nisi dobio neku nagradu, izgledaš samom sebi bedan kada se setiš da si se nervirao što nisi zastupljen unekoj antologiji, što te nisu negde pozvali, a ja nikud ni ne idem uglavnom.

 

Hilandar je mesto gde je vreme stalo. Ono tamo ništa ne znači. U njemu su u svakom trenutku svi živi i svi mrtvi. U razgovoru sa kaluđerima, malo-malo, pa neko pomene oca Savu koji je rekao da sada treba raditi ovo ili ono. Pitao sam ko je otac Sava, koga tako često pominju.

 

Pogledali su me u čudu: Sveti Sava!, odgovoriše u glas, kao da se to podrazumeva.

 

On je tamo neprekidno, kao da je živ, samo malo odsutan, kao da je otišao na metoh u Kakovu kod Jerisosa, pa će da se vrati.

 

U takvom duhovnom stanju, koje prožima život u Hilandaru, čovek može da ostane samo jedan dan, noć ili čitavu godinu, ili kao neki od monaha i punih četrdeset, tek, hodočasnik će postati bolji čovek.

 

To je idealno sedište za jednog pisca, koji takvu vrstu askeze i monaštva obavlja uvek kada piše knjigu. Nije slučajno što je Hilandar najstarije sedište naše pismenosti i književnosti, što su tamo pisali najveći duhovi koje ima ovaj narod.

 

Sveti Vasilije kaznio grešnicu: Sveštenik se kune da za 30 godina svog staža nije video ovako nešto!

 

 

I uopšte, kada ćete doći u Hilandar? To putovanjese ne planira; jednostavno, nešto vas pozove i vi osetite da morate daodete tamo i nije dobro da odete pre nego što osetite da bi trebalo.

 

Put u Hilandar nije turizam, već lekcija iz ljudskosti, mogućnost daosetite zbog čega se razlikujete od životinjskog carstva ili carstva biznisai politike.

 

Svi ljudi koji jure za novcem, kojima je sticanje osnovni cilj uživotu, koji stalno igraju rulet i misle da su besmrtni, a onda pročitate da su u zatvoru, ili da su umrli od infarkta, da su zaboravljeni za nedelju dana i pored obećanja zagrcnutih na sahrani da ih nikada neće zaboraviti, svi oni bi morali da se zamisle, možda posete Hilandar i provedu tamo neko vreme, da vide da nije stvar samo u jelu i piću ni sticanju, već u mudroj rečenici pokojnog oca Mitrofana: “Naše je samo ono što damo drugima”.

 

Beograđanka otišla da prespava na Ostrogu: Ono što se tamo dešava noću, pamtiću do kraja života!

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...