Jednostavan kao život građanina, seljaka ili činovnika bio je i život kneza Miloša Obrenovića u njegovom konaku u Kragujevcu. Čim svane (zimi sat ili dva pre svitanja), on ustaje i pošto se bez velikog usluživanja potpuno obukao, pije svoju rakiju, svoju crnu kafu i puši svoj čibuk. Hrana kneževa ne bi zadovoljila jednog dobrostojećeg nemačkog zanatliju, jer je bila priređena po srpskom ukusu na jedva podnošljiv način za jelo.
U toku strogo održavanih srpskih postova, koji ispunjavaju nekih 20 sedmica godišnje, pasulj je uobičajena i najomiljenija hrana, samo ponekad zamenjen sočivom i kiselim kupusom, a pri tome sve je to jako začinjeno biberom, beli i crnim lukom, da samo onaj stomak koji je od detinjstava na to navikao može da podnese.
Najfatalnija Srpkinja: Dva puta se udavala za svoje rođake, zavodila sinovljeve drugove!
Često su baš gorko žalili činovnici svoj izgubljen ručak, kad ih knez k sebi pozove, oni su radije jeli u rđavim kragujevačkim birtijama, nego kada ih knez k sebi pozove. Raskošnost je bila sasvim strana – obično poluporculansko posuđe na stolu, jedna rakija za otvaranje apetita, posle obeda crna kafa. Vino kneževske trpeze je bilo jednostavno seosko vino i od njegove kiseline su trulili zubi.
Kad je ručak posle dobrih pola sata prošao, kada je kafa ugodno posrkana, lula popušena, ruke i lice oprani, onda se obavlja popodnevno spavanje u trajanju oko jednog časa. Posle ovoga knez bi odjahao sa svojim kvazima u lov, ili u svoj zoološki vrt, ili je sa svojom svitom igrao partiju bilijara i bio zadovoljan kada dobije neku partiju. Najzad je knez odlazio rano na spavanje da sutradan isto tako rano ustane. O drugim razgovorima nije na njegovom dvoru uopšte bilo govora, koncerti, pozorišne predstave, balovi i slične savremene nužnosti bile su potpuno isključene.
Od svih tragičnih smrti srpskih vladara, njegova je najgora: Vladao samo 26 dana, svi ga zaboravili!
