Tuga

Teslino pismo majci: Ako možeš, majko, moli za izgubljenu dušu svog neukog sina!

Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, Tebi, Majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće
Lifestyle
10:10h Autor:
Teslino pismo majci: Ako možeš, majko, moli za izgubljenu dušu svog neukog sina!
Foto: Profimedia

Ovo je poslednje pismo slavnog srpskog nučnika Nikole Tesle njegovoj majci Đuki.

Sreda, 18. novembar…

Majko, pri pomisli na Tebe, osećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osećam da nisi dobro. Voleo bih da sam kraj Tebe, sad, i da ti prinesem vode. Sve ove godine moje službe čovečanstvu nisu mi donele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao pre nego je svanulo jer sam ponovo čuo nešto što, već, duže, a kroz san, čujem u svojoj sobi.

Čuo sam glas koji poje i moli nekim maurskim jezikom lepu tužbalicu ili zov. Jutros sam oterao san s očiju i potvrdio da glas dolazi odsvakud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra. Bojim se da nisam razum, izgubio. O ovom ne smem pričati dr Lajonelu jer ni njemu više ne verujem. Čuo sam da je posećivao gospodina Edisona pre dve sedmice …

Četvrtak, 19. novembar…

Opet mislim na tebe, Majko. Opet imam onaj nemir i tugu u telu. Danas ću pisati u Ured za patente da moj javni eksperiment pomere za jednu sedmicu ranije jer ja moram krenuti kući, u Otadžbinu, krenuti Tebi. Znam, sad, sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svestan i budan. Još sam razuman…

Pitali Nikolu Teslu zašto se nikada nije ženio: Naučnik dao genijalan odgovor!

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Petak, 20. novembar…

Nisam pisao u Ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu, lično, svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomerati s obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv, sutra, spremni.

Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, Tebi, Majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće. Shvatio sam, sad, na kraju, da je čovečanstvo zavisno o vladama i da pojedinac ne može sam promeniti svet. Ali onaj čudan glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze s Tobom, s mojim eksperimentom, s nečim transcedentalnim …

Subota, 21. novembar…

Draga Majko, sutra polazim u Jugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mom nalogu u Lučku kapetaniju i obezbedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana, ili dve nedelje, najviše.

Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje s laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih već za čovečanstvo. Samo sam u momentu kad sam pogledao svetiljku i čekao da “moja” bežična struja dođe s turbina, osetio da nisam ja tvorac ovog sveg.

Osetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do Kongresne sale i da je u tom zakonu koji sam smatrao “svojim” otkrićem, nešto što je oduvek postojalo, a da je, samo, meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovečanstvu objasnim.

Umesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponuđeno spoznao. Neka formula je bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam htio da je nađem. To ima veze s onom maurskom tužbalicom, siguran sam, sad…

Tesla o ljubavi svog života: Dok sam nju imao, imao sam i svoj životni cilj!

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Nedelja, 22. novembar…

Ovo pismo nećeš nikad dobiti, Majko. Ne znam zašto ga pišem Tebi koja ga više nikad pročitati ne može… Nek ti je laka zemlja, Majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od Tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram s vešću o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica.

Sad su, evo, videli da može, ali, opet je neće znati vekovima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona.

Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju.

Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem na naše seosko groblje. Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo, negde, još uvek “Ti” i da tvoj život NIJE zauvek prestao. Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim s Turcima jer su oni iste onakve tužbalice pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sećam da su oni znali mnogo više nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem.

Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bejaše jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako možeš, tom maurskom tužbalicom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina…

Nikola Tesla

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs