Skupi pokloni, divlji seksualni odnosi, čudno praćenje i opsednutost, kao i bogatstvo na sve strane, opisuje lik Kristijana Greja. Fiktivnog milijardera i biznismena iz trilogije ,,Pedeset nijansi" Erike L. Džejms, sa veoma intrigantnim načinom života koji uključuje sadomazohistički seks, crvenu sobu u kojoj se nalaze sve igračke i konstantnom željom za kontrolom.
Sve to opisuje i čoveka sa kojim je ova devojka koja je želela da ostane anonimna ispričala. Njenu priču vam prenosimo u celosti. Ime osobe je promenjeno radi zaštite anonimnosti.
2Nikada nisam zamišljala da ću biti žena koja će se zaljubiti u pravog Kristijana Greja, ali očigledno jesam. Upoznala sam Metjua, generalnog direktora globalne tehnološke kompanije, na svečanoj dobrotvornoj zabavi na koju me je poslao moj šef.
Mentalno sam otpisala veče: kul koktel haljina Roksande Ilinčić koju sam pozajmila bila je protraćena na stolu punom dosadnih, sedih, sredovečnih korporativnih donatora. Onda je iznenada ušao, sa dva sata zakašnjenja i potpuno bez izvinjenja. Pregledao je sto i glasno naterao sve da se pomere kako bi mogao da sedne pored mene.
„Šta lepa devojka poput tebe radi sa ovim idiotima?" bila je njegova uvodna rečenica. Nije bio najzgodniji muškarac kojeg sam ikada upoznala, ali je imao onu vrstu harizme, arogancije i energije.
Za pola sata zajedno smo napustili zabavu. Ljudi su nas posmatrali(zapravo gledali su njega) i bila je velika stvar što sam ja ta sa kojom je on izabrao da ode. Dok sam ulazila u njegovu limuzinu koju je vozio šofer, zakoračila sam u drugi svet.
Odmah sam znala da je drugačiji od bilo kog muškarca sa kojim sam ranije izlazila. Učinio je da se osećam neverovatno. Kada sam stigla kući, prikupila sam svu snagu samokontrole da se oduprem želji da spavam s njim, uradila sam ono što bi bilo ko drugi uradio u mojoj situaciji: guglala sam ga.
Shvatila sam da je ovaj tip veliki posao. A fokus sa kojim je težio ka uspehu u karijeri sada je bio usmeren na mene, poslao je poruku da me pozove da izađemo pre nego što sam čak i otvorila svoja ulazna vrata.
Na našem prvom sastanku, sledećeg vikenda, rekao mi je da spakujem torbu za noćenje, a zatim me pokupio svojim Aston Martinom i odvezao me u Babington Haus. Prošetali smo po snegu, pa se zagrejali ispred vatre. Bila je to opojna, književna romansa; Ni sam Ričard Kertis nije mogao bolje da napiše. Na našem drugom sastanku je unajmio kuvara da nam skuva najukusnija jela u njegovoj gradskoj kući u Kensingtonu, a na trećem sastanku me je odveo na safari u Afriku.
Čak je i za normalnu, nezavisnu, samouverenu osobu kao što sam ja, bilo potpuno neodoljivo. Bilo mi je neuobičajeno da budem tako pokorna, ali u poređenju sa prethodnim momcima koji su bili fobični prema obavezama, bilo je nemoguće odoleti čistom zamahu kojim je vodio vezu napred, i oštroumnosti sa kojom mu je njegov novac to omogućavao.
Bio je pametan, nemiran i lako mu je bilo dosadno. I od samog početka naše veze bilo je jasno ko ima kontrolu. Kada je čuo da volim samo crveno vino, rekao je: „Moraćemo da vas edukujemo, zar ne?" i nastavio da naručuje preterano skupe boce belog vina gde god da smo išli. Sada se pitam zašto sam se složila sa tim, ali činilo se da je to suštinski deo fantazije iz filma Pretty Woman.
Bio je osoba koja je volela da kontroliše, koja je sve radila bez mog konsultovanaja, a ja sam tu bila samo da gledam i uradim ono što mi se da. U početku mi to nije pravilo problem , ali kasnije jeste.
Došao je i trenutak da budemo zajedno u krevetu. Imao je sve one igračke koje možete zamisliti, samo što je voleo i da ja njega vezujem, pljeskam i gušim. BIlo je divlje u svakom smislu gledano. Mučila bih ga do orgazma. Verovatno je na taj deo u krevetu, uticao njegov život u kom je sve bukvalno kontrolisao.
Ali uprkos nemilosrdnom glamuru(i divljem seksu naravno) koji je neosporno prisutan kada izlazite sa milionerom, nezadovoljstvo je počelo da se uvlači nakon šest meseci. Metjuovo kašnjenje je bilo uobičajeno i brzo je postalo nepodnošljivo. Naviknut na hiljade zaposlenih na poziv, činilo se da nije u stanju da stigne na vreme, a ja sam često čekala drhteći na njegovom pragu.
Odbijanje da mi dozvoli da preuzmem odgovornost za bilo šta, njegov bes je bio drugo pitanje. Iako nikada nije bio agresivan prema meni, često je dobijao taj stisnuti bes, a njegovo ponašanje prema kabinskom osoblju i hotelskom osoblju smatrala sam sve užasnijim.,
Na kraju, početni nalet požude i uzbuđenja bio je neodrživ. Niko ne može dugo da živi na tom terenu. To stvara zavisnost, veliku glad. Kada nova stvarnost postane normalna, stara nezadovoljstva počinju da se uvlače.
Otišla sam u krevet sa fantazijom i probudila se sa stvarnošću. Jednom kada prtljag Luj Viton i Lamborgini postanu neupadljivi, počinju da se pojavljuju prava pitanja: Da li sam srećna? Da li me zasmejava? Da li mi se uopšte sviđa?
Do sada smo izlazili već devet meseci, gotovo isključivo na njegovom dnevnom redu. Propuštala sam dane na poslu, rođendane svojih prijatelja, a on nikada nije rekao da me voli, uprkos činjenici da sam očajnički želela da to kaže. Nikada nije pričao o budućnosti, osim sledećeg putovanja. Odnos snaga između nas je do sada bio beznadežno poremećen. Bila sam u tridesetim i žudela sam za ljubavlju, brakom, bebi, stabilnošću. Za sve stvari koje mi je dao, nije imao nameru da mi to da. Na kraju, on je bio emocionalno najnedostupniji čovek kojeg sam ikada srela.
Kap koja je prelila čašu je došla na Božić, godinu dana kasnije. Rezervisao je letove prve klase za Barbados bez konsultacije sa mnom. Nikada nisam propustila naš porodični Božić, koji mi je postao veoma važan od smrti moje majke pre nekoliko godina. Ali nisam ništa rekla. Znala sam da će sada doći kraj. Sve sam zapostavila zbog bogatstva i divljeg seksa. Izgubila sam se.
Provela sam Božić uzalud pokušavajući da razgovaram sa svojom porodicom preko beznadežne internet veze. Iznerviran mojim nezadovoljstvom, ceo dan je ostao u baru i pio. Onog dana kada smo stigli kući, raskinula sam s njim. Bio je uznemiren i iznerviran, ali nije pokušao da promeni moje mišljenje. Mislim da sam se verovatno previše trudila, i sumnjam da mu je žao što je veza završena.
Vrativši se u svoj stan stigla me realnost. Takođe sam se mučila finansijski, stalno negovana mi je bilo kao da se pridržavam dogovora, a potrošila sam čitavo bogatstvo na feniranje, skupi donji veš itd. Ali nisam baš tugovala za njim.
I ja sam kao i on bila kriva za ono što je pošlo naopako: nijedna veza ne može napredovati ako joj se dozvoli da se razvija iz tako nejednake premise. Mogla sam da insistiram na nekom finansijskom paritetu, čak i povremeno.
Ne kvari moć, već strah, a ja sam postala tolika zavisnica od načina života koji nisam mogla da priuštim, da nisam mogla da razmišljam pravo od straha od gubitka.
Šest meseci kasnije, upoznala sam ljupkog, ljubaznog i normalnog čoveka koji je sada moj muž, koji mi je dao sve što sam želela: dom, prelepu ćerku i vezu sa čvrstim osnovama. Moja opojna, hedonistička godina kada sam izlazila sa milionerom sada izgleda kao daleki san, i, ruku na srce, u tome mi ništa ne nedostaje."
