Na mnogo načina, detinjstvo princeze Egipta Favzije zvuči bajkovito. Prelepa princezaje izgledala kao filmska zvezda koja je bila upoređivana sa vanvremenskim lepoticama tog vremena, Hedi Lamar i Vivijen Li, odrasla je u idiličnom okruženju palate Ras el-Tin u Aleksandriji, veoma voljena i poprilično razmažena. Cecil Bejton, koji je 1942. godine slikao njen portret za "Time magazin", opisao ju je kao 'Azijatsku Veneru', sa 'savšeno srcolikim licem i čudno bledim, ali prodornim plavim očima'. Ipak, njen život nije bio lak, kasnije je komentarisala da nije 'izgubila samo jednu krunu, već dve', pošto su se finansijske prilike njene porodice ubrzo nakon njenog braka sa šahom Irana takođe srušile.
Detinjstvo
Rođena je 5. novembra 1921. godine, kao najstarija ćerka sultana Fuada I Egipta i Sudana (kasnije kralja Fuada I) i njegove druge žene, Nazli Sabri. Sa tamnom kosom i plavim očima, bila je mešavina egipatskog i albanskog porekla, i obrazovala se u Švajcarskoj, tako da je govorila tri jezika, arapski, engleski i francuski.
Činilo se da ima sve bogatstvo, muža i lepotu! Ali postoji ona izreka “Pazi kome zavidiš” koja nas podseća da niko od nas ne zna šta se krije između četiri zida najbližeg komšije.
Ko je bila Favzija?
– Ako bi Botičeli ikada poželeo da reinkarnira i ponovo naslika svoju čuvenu Veneru, ali poreklom iz Afrike, verovatno bi za modela izabrao princezu i kraljicu Faziju Fuad. Savršeno bi na platno preneo njeno srcoliko lice, predivne plave oči, rumene usne i savršenu kosu boje kestena – kazao je jednom čuveni fotograf Sesil Beaton, opisujući princezu i nazivajući je čak – najlepšom ženom sveta.
Bila je omiljena među članovima svoje porodice i detinjstvo i mladost je provela okružena pažnjom i luksuzom.
Ugovoreni brak
Njeno venčanje sa prestolonaslednikom Irana Mohammadom Rezom Pahlavijem bilo je političko, organizovano od strane oca mladoženje. Bilo je značajno u to vreme zbog spajanja istorijske kraljevske porodice (Kuća Alija je vladala Egiptom od 1805. godine) sa relativno novom (otac princa je preuzeo vlast u Iranu vojnim udarom tek 1921. godine), i zbog toga što je bilo venčanje između sunitske (princeze) i šiitskog muslimana (princa). Na mnogo načina, bilo je osuđeno od početka.
U početku, brat Favzije, kralj Faruk, bio je otporan na pokušaje šaha da dobije njegovu saglasnost za ovaj brak. Zapravo, on je pristao na brak samo pod pritiskom svojih savetnika, koji su u tome videli pokušaj osiguravanja pozicije Egipta u regionu. Par se sreo samo jednom pre svog venčanja, koje je bilo u palati Abdeen u Kairu 15. marta 1939. godine. Bilo je to raskošno venčanje - nešto što je bila svojevrsna karakteristika Faruka, koji je bio poznat po svojoj ljubavi prema velikim pokazivanjima bogatstva - sa 20 obroka. U Teheranu je napravljeno slavlje na stadionu.
Godine 1941. Favzija postaje carica Irana, nakon što je njen suprug došao na presto nakon progonstva svog oca, nakon anglo-sovjetske invazije Irana.
Ipak, bilo je toliko nesuglasica između njih i kulturnih i vrskih nije iznenađujuće što brak nije uspeo. Favzja je shvatila da je život veoma drugačiji u Iranu, nakon što se navikla na sjaj bratovog dvora u Egiptu. Žalila se da je francuska hrana na njihovom venčanju u Teheranu bila 'ispod proseka' i da palate nisu bile tako grandiozne. Takođe, bila je u lošim odnosima sa svojom tazbinom (jedna od njenih zaova čak joj je razbila vazu o glavu, pa je i tukla), dok je njen suprug otvoreno imao vanbračne afere.
Nakon rođenja njene ćerke, povukla se iz kraljevskog života, odbijajući da govori na bilo kom jeziku osim francuskog, i postajući sve više neprijateljski nastrojena prema Iranu i iranskom načinu života. Počela je da se viđa sa američkim psihijatrom, koji joj je postavio dijagnozu depresije.
Kada su vesti o nesreći princeze stigle do Egipta, dvorani su poslati da je provere. Nakon što su izvestili da je toliko mršava da joj su kosti ramena "virile poput peraja neke neuhranjene ribe", reakcija njenog brata bila je brza - nagovorio ju je da se vrati kući, a razvod je odobren tri godine nakon što se vratila u Kairo, 1948. godine. Objavljujući njen povratak u Egipat, dvor je izdao sledeće saopštenje: "Klima Perzije ugrozila je zdravlje carice Favzije, i tako je dogovoreno da se sestra egipatskog kralja razvede."
Međutim, glavni uslov da dobije razvod bio je da njena ćerka princeza Šahnaz ostane da raste u Iranu.
U zvaničnom saopštenju o razvodu pisalo je da je "persijska klima ugrozila zdravlje kraljice Favzije i da je time dogovoreno da se sestra egipatskog kralja razvede ", a u drugoj izjavi je dodato da raskid braka neće uticati na iransko-egipatske odnose.
Godinu dana nakon što je po svim zakonima bila slobodna žena, Favzija se konačno udala iz ljubavi. Ona je 1949. rekla "da" egipatskom ministru i članu visokog društva Ismailu Huseinu Širinu, s kojim je ostala do njegove smrti 1994. godine. Par je dobio dvoje dece – jednog sina i jednu ćerku.
Živela je u svom dragom kosmopolitskom Kairu i posle 1952. godine i svrgavanja njenog brata kralja Faruka s vlasti, a preminula je 2013. u Aleksandriji u 92. godini.
Doživela je i preživela pad dinastije svoje porodice, pad Pahlavijevih, obe revolucije, smrt onog pored kog je bila nesrećna, kao i jedinog čoveka kog je volela.
