Dragomir Drulović je bio direktor lanca prodavnica u Srbiji, imao je vrlo uređen život i u poslu je bio već četvrt veka. Ali, osećajnost, koja bi trebalo da bude vrlina svakog čoveka, dovela ga je do ruba egzistencije. Kada ga ljudi vide na ulici, ne mogu ni da naslute šta sve ovaj čovek nosi u duši, a još manje da zamsle kako je pre izgledala njegova svakodnevica. Iza svakog beskućnika stoji ne tako lepa priča...
- Retko ko me pita kako sam, sem vas. Što se tiče situacije, sreća što je lepo vreme, pa može da se izdrži nekao. Ali kad počne da duva oko 3, mršava situacija - započeo je svoju priču Dragomir u dokumentarnom serijalu Crvenog krsta "Priče bez krova".
NE PROPUSTITE
Spas pronalazi u privremenom centru za beskućnike u Lominoj ulici.
- Onaj momćić dole u Lominoj je izuzetan. Stvarno me respektuje. Kad god sam došao da se okupam, presvučem, nikad nisam imao nikakav problem. Svi drugi moraju da sačekaju, a ja imam malo autoriteta. Svi su izuzetni. Imam poštovanje bez obzira na to što sam beskućnik. Kad je neko pristojan, za mene nije teško razgovarati sa ljudima. Oči su ogledalo duše - smatra.
Dragomir je pre vodio potpuno drugačiji život, završio je Ekonomski fakultete i radio je u struci 25 godina. Bio je na liderskim pozicijama u beogradskom Centropromu. Vrlo je bio cenjen u poslovnom svetu, imao je smisla za biznis i predano je obavljao svoj posao.
- Držao sam zapad i istok dole, počev od Delhija, do gore ne znam čega. Kada gubite sve, niko vas više ne vidi. Kao ni kolege - istakao je.
Najstrašnije mesto na kom je Dragomir prenoćio je ispod mosta.
"To je bilo ispod mosta dok se nisam adaptirao, kada sam se adaptirao onda je već bila druga priča. Ja se retko žalim, ja samo mogu reći hvala Crvenom krstu što mi pomaže i to je sve. Ja jesam na dnu, na marginama, ali to ne znači da treba da sputavam nekoga. Strašni su i glad i zima, a kada ne sakupim dovoljno sekundarnih sirovina i kada nemam ni 200 dinara da se prehranim onda - ništa. Ne znam šta bih mogao reći, a ne zaplakati", rekao je Dragomir.
Beskućništvo
Beskućništvo je jedna od tema koja kada se pokreće u javnosti obično je izložena moralističkim osudama društva uz neizbežno etiketiranje javnosti da su to lenji članovi ovog društva, neki bi ih čak nazvali i besposličarima.
- Uzroci zbog kojih neko postaje beskućnik uglavnom se vezuju za četiri osnovna faktora: siromaštvo, „nesnađenost“ nakon napuštanja ustanova i institucija u kojima su bili na lečenju ili izdržavanju zatvorske kazne, kao i uzroci vezani za poremećene odnose u porodici za koje najčešće vezujemo porodično nasilje. Vrlo često je uzrok beskućništva vezan za konzumiranje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, kao i za narušeno mentalno zdravlje -rekao je Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd.
Crveni krst Beograd je po prvi put u saradnji sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu Beograda otvorio Dnevni privremeni prihvatni centar za lica koja žive bez krova nad glavom početkom 2018.godine. U Privremenom dnevnom centru u Lominoj ulici broj 17, beskućnici se na par sati mogu skloniti sa ulice, pojesti suvi obrok i popiti topli napitak. Sa druge strane, u toku večeri od 20 časova beskućnicima je na raspolaganju i Privremeno prenoćište na Autokomandi, na adresi dr Milutina Ivkovića broj 2 A sve do 08 časova ujutru. Na ovoj lokaciji beskućnici mogu da zamene garderobu i zadovolje potrebu za ličnom higijenom.
