"Bela ćao" pesma je koju svi obožavamo i rado pevamo, ali malo ko zna šta se krije iza stihova ove stare italijanske pesme.
"Doviđenja lepotice" je pesma italijanskih partizana nastala u Drugom svetskom ratu. Pevao ju je levičarski antifašistički poret otpora u Italiji, a kasnije se proširila dalje. Autor teksta je nepoznat.
U ovoj italijanskoj narodnoj pesmi partizan se pozdravlja sa devojkom, jer je došao okupator i on mora u rat.
Moli je da ga, kad dođe taj dan, sahrani tako da se zna da je život dao za borbu za slobodu - pepeo da pospe u brdima, odakle će nići cvet.
Tačni stihovi prevedeni na srpski jezik glase ovako:
- Probudio sam se jednog jutra
- o lepa ćao,lepa ćao,lepa ćao,ćao,ćao,
- probudio sam se jednog jutra
- i okupator beše tu.
- U partizane,ja moram otići
- O lepa ćao...
- u partizane,ja moram otići
- osećam da ću umreti.
- A ako umrem kao partizan
- o lepa ćao...
- a ako umrem kao partizan
- ti me moraš sahraniti.
- Sahrani me gore u planinama,
- o lepa ćao...
- sahrani me gore u planinama
- u hladu jednog lepog cveta.
- A svi ljudi koji tuda prođu,
- o lepa ćao...
- a svi ljudi koji tuda prođu
- reći će ''o kakav divan cvet!''
- I ovo je cvet partizana
- o lepa ćao...
- koji je umro za slobodu
- i ovo je cvet partizana
- koji je umro za slobodu.
