MUČNI ŽIVOT BLIZNAKINJA ZAVRŠEN TRAGEDIJOM: Pričale su jezikom koji samo one razumeju, u ludnici smislile morbidan plan

Za Džun i Dženifer Gibons je čuo ceo svet i zvali su ih "tihe bliznakinje" jer su komunicirale samo jedna sa drugom

Lifestyle
20:17h Autor:
MUČNI ŽIVOT BLIZNAKINJA ZAVRŠEN TRAGEDIJOM: Pričale su jezikom koji samo one razumeju, u ludnici smislile morbidan plan
Foto: preentscreen/Youtube

Džun i Dženifer Gibons od malih nogu su se odvojile od drugih ljudi i postale poznate kao "Tihi blizanci" - sve dok jedna sestra nije prerano umrla.

Od najranijih dana života bliznakinje su se izolovale od spoljnog sveta i postale poznate kao "Tihi bliznaci" zbog odbijanja da razgovaraju sa svima, osim jedna sa drugom.

Dok su se njihovi voljeni (i psiholozi) borili da shvate njihovo unutrašnje delovanje, njihovi životi su se pretvorili u zločin, pritvor i mrak.

Normalnost je nastupila tek kada je jedna od bliznakinja umrla.

Početak života

Džun i Dženifer rodile su se u vojnoj bolnici u Jemenu 1963. godine. Njihovi roditelji Obri i Glorija bili su poreklom sa Barbadosa.

Ubrzo nakon rođenja porodica se preselila u bazu u Lintonu u Jorkširu, gde su devojke odrasle. Dok su njihovi prvi meseci protekli srećno, novi roditelji su se zabrinuli kada devojčice nisu uspele da ispune jezičke osnove koje se očekuju u njihovim godinama.

Kako je vreme prolazilo, one su slobodno komunicirale jedna sa drugom i sa svojim lutkama, ali su odbijale da razgovaraju sa strancima. Ova dinamika se produbila kako je privatni jezik učvrstio njihovu neraskidivu vezu. Verujući da je u pitanju ubrzana verzija Bajanovog jezika (kreolski jezik kojim govore ljudi na Barbadosu), čak ni njihova bliska porodica ili prijatelji nisu mogli da razumeju dijalekt.

Školovanje

Škola je donela dodatne probleme bliznakinjama koje su bile maltretirane zbog njihovog čudnog ponašanja. Pažnju nije privlačila samo poteškoća sa govorom, već su bila i jedina tamnoputa deca u osnovnoj školi.

Do 1974, kada su bliznakinje imale 11 godina, porodila se opet preselila u Pembrukšir zbog očevog posla. Međutim, zlostavljanje devojčica se nastavilo. To je samo produbilo zavisnost jedne od druge i u znak odmazde, odbile su da čitaju ili pišu. Takođe su razvile i druge osobenosti kao što je preslikavanje ponašanja.

Bliznakinje
foto: Profimedia

Medicinsko ispitivanje

Uprkos njihovim čudnim navikama, tek kada je lekar po imenu Džon Ris posetio školu 1974. godine, izgledalo je da je neko zainteresovan za rešavanje problema koji stoje iza njihovog ponašanja.

Dajući vakcinu protiv tuberkuloze, prijavio je da su devojčice neobično nereaktivne, a njihovo ponašanje opisao je kao "slično lutkama". Devojčice su upućene bezbrojnim dečijim psiholozima, ali niko nije uspeo da prekine njihovu tajanstvenu tišinu.

Nakon posete specijalistima, devojčice su prebačene u Istgejt centar za specijalno obrazovanje - ali nova škola je malo promenila i one su ćutale tokom terapije.

Međutim, u februaru 1977. logoped po imenu En Treharn je po prvi put uspela da stekne uvid u njihov svet. Devojke su pristale da Treharn snimi njihov dijalog kada su ostale same zajedno.

Ovo je predstavljalo neobičnu dinamiku između devojaka gde je En imala osećaj da je Džun želela da govori slobodno, ali da ju je Dženifer primorala da to ne učini. En je izvestila da joj je palo na pamet da je Džun bila posednuta svojom bliznakinjom.

Tihe bliznakinje
foto: Image Capital Pictures / Film Stills / Profimedia

Razdvajanje

Na kraju je odlučeno da bi devojčicama bilo bolje da se razdvoje sa nadom da će im to omogućiti da se razviju kao pojedinci - što je samo pogoršalo stvari i naglasilo stepen njihove zavisnosti.

Džun je potpuno prestala da se kreće, nedeljama je ležala nekomunikativno u krevetu, nesposobna da funkcioniše bez svog blizanca pored sebe. Kada je postalo jasno da im je još gore kad su razdvojene, konačno su ponovo ujedinjene u Istgejtu i seljenje između različitih institucija.

Njihovo ponašanje nije pokazivalo znake promene kako su dostigle adolescenciju i, nakon što su se ponovo ujedinile, povukle su se dalje u sebe. Čak su prestale da razgovaraju sa roditeljima i samo povremeno su pisale svojoj mlađoj sestri Rouz.

Iako su članovi osoblja rekli da su mogli da osete da je veza "kontrola" ili "posesivnost", često nisu mogli da dešifruju koji blizanac ima moć. Drugi članovi osoblja su rekli da su međusobno komunicirale pokretima očiju kada su drugi ljudi prisutni.

Bliznakinje Gibons
foto: Supplied by LMK / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

Novinarka i aktivistkinja za mentalno zdravlje Mardžori Volas postala je posebno zainteresovana za bliznakinje i počela je da ih upoznaje.

Njihovu vezu opisala je kao "zlokobnu igru iz detinjstva koja je izmakla kontroli". Rekla je da su bliznakinje razvile "rituale" između sebe u kojima će odlučiti koja će sestra prva da diše - a drugoj nije bilo dozvoljeno da diše dok prva ne udahne.

Zapisi u dnevniku

I pored ćutanja, devojke su imale bogat maštovit svet koji su izražavale kroz kreativno pisanje. Stranicu za stranicom, punile bi knjige svojim najdubljim mislima.

Džun je čak i sama objavila roman pod nazivom "Pepsi Cola Addict", o učeniku kojeg je zavela učiteljica.

Zapisi u dnevniku čak otkrivaju kako su razmišljale jedna o drugoj. U jednom uznemirujućem zapisu u dnevniku, Dženifer je napisala: "Postale smo fatalni neprijatelji u očima jedne druge", opisujući svoje sestre kao "lice bede, prevare, ubistva".

Tihe bliznakinje
foto: Image Capital Pictures / Film Stills / Profimedia

Džun je svoju sestru opisala kao "tamnu senku" iznad nje.

Volas je počela da istražuje njihove ranije dnevnike, koji su otkrili duboko ukorenjeni prezir jedne prema drugoj. Uprkos njihovoj prividnoj privrženosti, veza je postala privatno iskrivljena da bi stvorila sve veći strah od druge.

Život u zločinu i pritvoru

Do 1981. godine, devojke su otkrile piće i drogu, što je dovelo do toga da njihovi životi dodatno skrenu sa koloseka.

U oktobru te godine, krenule su u petonedeljni pohod počinivši vandalizam, provalu, pa čak i podmetanje požara - uhvaćene su u pokušaju da zapale Tehnički koledž Pembrokšir.

Sledeće godine su se izjasnile krivim po 16 tačaka, ali umesto zatvorske kazne, bliznakinje su prema Zakonu o mentalnom zdravlju poslate u bolnicu Brodmur.

Tokom 11 godina pritvora, devojke su nastavile da pišu u svoje dnevnike, dajući ljudima oko sebe uvid u njihov svet. Uslovi u instituciji bili su drugačiji od onih u kojima su bliznakinje bile ranije i pisale su o svojoj čežnji za bekstvom.

Jedan zapis u dnevniku od Dženifer sugeriše da je čeznula da bude sama, ali nije bila sigurna da li bi mogla da preživi bez Džun, tvrdeći da njeno srce "kuca samo kada je Dži u blizini".

Kako su godine prolazile, Džun i Dženifer su nekoliko puta pokušale da obezbede njihovo puštanje na slobodu - čak je, navodno, jednom prilikom pisala kraljici i kancelariji unutrašnjih poslova - ali njihove žalbe su bile neuspešne.

Na kraju su počele malo da se otvaraju i ušle u neku komunikaciju sa bolničkim osobljem, shvatajući da je to njihova karta za izlazak iz ustanove.

Volas je nastavila da se sastaje sa njima i otkrila je da ih je njena upornost ohrabrila da se polako otvore.

Međutim, zbog teških lekova, sve su manje pisale u bolnici.

Tragična smrt

Godine 1993, uz Volasovo zagovaranje, doneta je odluka da se devojke prebace u ustanovu nižeg obezbeđenja bliže njihovoj porodici. Ali 9. marta, kada su ušle u kombi da odu u svoju novu "kuću", osoblje je primetilo da Dženifer izgleda veoma slabo i da joj nije dobro.

Odvezena je u bolnicu ali je nažalost preminula istog dana u 18:30 sati. Imala je 29 godina. Obdukcija je otkrila da ima nedijagnostikovani miokarditis, što je upala srca.

Nakon tragične smrti sestre, Džun je ostala u ustanovi još godinu dana, pre nego što je puštena i dozvoljeno joj da ponovo izgradi novi život.

Nakon što je relativno dobro upoznala devojke, Volas je tvrdila da su počele da veruju da jedna od njih mora da umre da bi druga mogla da preživi.

Napisala je da je tokom intervjua Dženifer rekla da je odlučila da umre kako bi Džun mogla da živi normalnim životom.

Mardžori je posetila Džun nekoliko dana nakon Dženiferine smrti i izjavila da je iznenađena kako se Džun držala.

Rekla je da joj je Džun rekla da pati od nezamislive tuge zbog gubitka sestre, dok je bila zahvalna za "slobodu" koju joj je Dženifer dala.

Do 2008. objavljeno je da je Džun živela miran život u blizini svojih roditelja u zapadnom Velsu, nakon što se ponovo pridružila društvu. Navodi se da se ne može porediti sa devojkom koja je provela prvih 30 godina svog života ne razgovarajući ni sa kim osim sa svojom bliznakinjom.

Sestra devojčica Greta je 2016. govorila o pritvoru Džun i Dženifer, za koji je rekla da je imao razorne posledice po porodicu.

Pesma koju je napisala Džun ugravirana je na Dženiferinom nadgrobnom spomeniku: "Jednom nas je bilo dve. Nas dve smo napravile jednu. Više nismo dve".

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs