Poslovice Indijanaca koje nude duboko razumevanje različitih aspekata života, podstičući ljude da steknu mudrost i povežu se sa prirodom. U svakoj njihovoj poslovici skrivena je duboka mudrost, koja se može primetiti u svakoj životnoj situaciji.
- Tek kada se poseče poslednje drvo, poslednja riba ulovljena i poslednja reka otrovana, shvatićemo da ne možemo da jedemo novac.
- Ne dozvolite da juče potroši previše današnjeg.
- U svakom od nas se bore dva vuka. Prvi je zao, drugi je dobar... Koji će vuk pobediti? Onaj koga hraniš.
- Lako je biti hrabar iz daljine.
- Već imate sve što vam je potrebno da budete sjajni.
- Nijedna reka se ne može vratiti svom izvoru, ali sve reke moraju imati početak.
- Bolje da imaš manje grmljavine u ustima i više munje u ruci.
- Slušajte, ili će vas vaš jezik učiniti gluvim.
- Ne osuđuj svog bližnjeg dok ne prošetaš dva meseca u njegovim mokasinima.
- Ne možete probuditi osobu koja se pretvara da spava.
- Dobro se ponašaj prema zemlji: nisu ti je dali roditelji, nego su ti je pozajmili deca. Zemlju ne nasleđujemo od naših predaka, mi je pozajmljujemo od naše dece.
- Budite srećni što dugo živite. Od brige vam je muka.
- Nije potrebno mnogo reči da se kaže istina.
- Što više znaš, više ćeš verovati i manje ćeš se plašiti.
- Čuvajte se osobe koja ne govori i psa koji ne laje.
- Ko legne sa psima, s buvama ustaje.
