Pleme Dani smatra se jednim od najizazovnijih na svetu, a poznato je i po činjenici da su njegovi članovi poznati po praksi kanibalizma. Njihovo naselje smešteno je u izolovanom području Zapadne Nove Gvineje u Indoneziji, duboko u dolini Baliem, okruženoj planinama visokim do 4500 metara. Kako bi održali svoj način života, posvećeni su uzgoju različitih sorti krompira i gajenju svinja, što ima ključnu ulogu u njihovoj svakodnevnoj egzistenciji.
Jeste li ikada bili toliko preplavljeni tugom zbog nečije smrti da ste odlučili odseći prst?
Nadamo se da niste. Za plemena Dani u Indoneziji, praksa odsecanja prsta ili Ikipalin je uobičajeni obred žalosti, kada umre neko od bliže rodbine, gde pripadnici plemena odsecaju deo prsta svake žene koja je bila bliska preminuloj osobi. Što više ljudi izgube, to više žena gubi deo sebe. Ovo ima simbolično značenje koje predstavlja bol zbog gubitka nekoga. Pre same procedure, stavlja se čvrsta vrpca na gornji deo prsta kako bi on utrnuo i kako bi uklanjanje bilo bezbolno. Nakon odsecanja prsta, pristup pritisku kako bi se zaustavilo krvarenje, a takođe se oblikuju nove, ožiljne vrhove prstiju. Ova praksa duboko ukorenjena u njihovoj kulturi predstavlja izraz tuge i poštovanja prema preminulima.
Ovo pleme ima bizarne rituale koje civilizacija ne može da prihvati.
Pleme Dani ima svoj specifičan način sklapanja brakova, često zasnovan na dogovorima, iako nije isključeno da se ponekad dešava i venčanje iz ljubavi. Interesantno je da svinje igraju ključnu ulogu u njihovim bračnim aranžmanima, pa se često događa da muški članovi plemena daju svoje ćerke ili čak svoje žene u zamenu za svinje.
Svadbene svečanosti ove zajednice održavaju se isključivo u određenim periodima, obično tokom značajnih datuma i praznika, tj. vremena kada se organizuju gozbe. Ove svečanosti predstavljaju važan deo njihove kulture i tradicije.
Neprijatelji završavaju na njihovoj trpezi
Jedan od izuzetno neobičnih običaja vezanih za pleme Dani odnosi se na ishranu. Često se dešava da na njihovim trpezama završi ljudsko meso. Prema njihovoj tradiciji, pojedinac koji konzumira srce neprijatelja smatra se da preuzima snagu i vitalnost preminulog. Verovanje u ovu praksu ide toliko daleko da su verovali da će postati pametniji ako pojedu ljudski mozak, dok su jelo noge kako bi dobili snagu i brzinu.
Naučnici sugerišu da je konzumacija ljudskog mesa možda proizašla iz potrebe za proteinima tokom nestašice životinjskih izvora hrane. Pored svojih specifičnih običaja, pripadnici ovog plemena su poznati po gostoljubivosti. Iako ne govore strane jezike, često se trude sporazumevati gestovima, a ova komunikacija rukama i nogama često je veoma uspešna. Ipak, treba napomenuti da, ukoliko osete neprijateljski stav, ova zajednica može brzo reagovati, često dovodeći do neprijatnih situacija na njihovim trpezama.
