Marija Vučković iz zaseoka Vučkovići kod grada Sinja u Hrvatskoj pre više od 17 godina napravila je svoje prve uštipke u garaži, seća se da ih je bilo tačno 88. Tople ih je uvila i uz pečeni i kuvani kukuruz na tacni, čim je izašla na sinjske ulice, rasprodala je sve neverovanom brzinom. Od tada, ova veoma preduzimljiva žena menja svoj život iz korena. I početku su je gotovo svi ismevali, govoreći joj da se ne bruka, ali ona nije odustala od poštenog rada. Danas, postala je omiljeni brend na brojnim manifestacijama. I ne samo to, sada uživa u velelepnoj vili sa bazenom, a posao stalno širi.
Kako je sve počelo?
Kada je Mara videla da posle samo nekoliko sati sve rasporeda od hrane što ponese od kuće - upali joj se lampica. Odmah je pronašla lokaciju na ćošku kraj sinjske katedrale, naoružana do zuba s pokretnom pečenjarom. Svet se propeo na zadnje noge, "usprdecao se s nazadnim dobacivanjima, ismijavanjima, ruganjima". Išli su dotle da joj ubrzo i nadimak Mara uštipak dali.
Promisli tada Marija "ma*icu vam vašu, da vam ma*icu vašu, zapamtit ćete vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u sprdnji nazvali". I bi tako. Danas se Sinj po tri simbola poznaje, Gospi, Alci i sinjskom uštipku Mare uštipak.
Naime, Mara je bila prva koja je ispekla uštipak u uličnoj prodaji u celoj Hrvatskoj. I pokrenula lanac onih koji kopiraju njenu ideju. Od uštipaka je postala preduzetnica, od njih sagradila i prvi sinjski penthaus u svojoj kući za odmor, uz njega i zatvoreni bazen s grejanom vodom za turizam od 365 dana. A potom su je proglasili i ambasadorkom turizma.
"Kada sam s tih prvih 88 na tacni iz garaže izašla, mama i pokojni otac su mi počeli vikati "stani, ne sramoti se, šta se glupiraš". Ali ja sam tvrdoglavi živac, kad nešto naumim i znam da je to to, nema stajanja, gonim svoje. I evo mene sutradan na ćoši kraj katedrale, usred Sinja", priča Mara za "Slobodnu Dalmaciju" i nastavlja da objašnjava kako je izgledao njen početak.
Ponela je svu neophodnu opremu sa sobom i bacila se na posao.
" Krenula ja peći, krenu odmah i pusti zlobni komentari. To je taj naš mentalitet, čim nešto radiš, a nisi kopija dugoga, onda ti se rugaju. Počeli su mi govoriti: "A sramote peći uštipke, to nas je i potralo od kuće, pa kako možeš,...". I kako mi je ime Marija, dadoše mi nadimak Mara, Mara uštipak. Ali neka, kako su mi ga dali, dobro su ga dali, sada me cela Dalmacija i šire po njemu poznaje. Fala im na tome - veli Marija, kasnije i prva pobednica na takmičenju u kvalitetu sinjskih uštipaka.
Posao je krenuo da se razvija munjevito, što je i Maru ostavilo bez teksta, ali nikada nije odustajala i verovala je u uspeh.
- Krenem ja od jednog štanda, s vremenom nastanu dva, pa dođu i kućice, tri zaposlenika i ja četvrta, posao je bujao kao kvasac. Godine rada i rada, dan, noć. Slobodne dane imam samo za Božić, Uskrs i Novu godinu. Sve ostalo ja sam na nogama kraj štanda i u mom malom prostoru iza, svaki dan isti, svaki dan radni. Kad se pripremam za sajam u Benkovcu spavam samo sat vremena - prila Mara.
Smatra da za svakoga ima posla, samo ako hoće da radi.
"Ko mene pita kako je meni dok radim od jutra do sutra. Jer ako ja ne otvorim svoj dućan i štand, neće biti ni centa zarade, ni dinara kod kuće. Meni je dan kratak. Ali mi je taj rad doneo i moj penthouse, kuću za odmor i bazen. Sve je to od temelja uštipaka počelo i stvoreno", priznaje.
Samohrana je majka dva sinova, sama ih je uz pomoć svojih roditelja na pravi put izvela, a sada joj pomažu u poslu kada god joj je to potrebno. Ljudi je prepoznaju, traže da se s njom slikaju. Misle kako se iza nadimka Mara uštipka krije neka bakica. A kad ono, zgodna žena, vitka, crne kose duge, uvek složene u urednu punđu, našminkana, s finim nakitom, lepo obučena, nalakiranih noktiju. Mare uštipak je dama, ali i poslovna žena.
Započela i još jedan biznis
Nakon što je uvidela da u Sinju fali turističkih kapaciteta, dedovinu je pretvorila u kuću za odmor. Na vrhu kuće u prvom sinjskom penthausu krije se vidikovac i đakuzi za goste. O svakom detalju je pažljivo razmišljala, želeći da dočara sinjsku alkarsku tradiciju i kuću koja će turizam imati 365 dana u godini.
Pokazuje kako se sve može, i biti samohrana majka i voziti kombi, i preko svojih ženskih ruku doneti sav, ali sav, kompletni građevinski materijal potreban za gradnju njenih nekretnina. Dvadeset kilograma je smršala za godinu dana, dok je kuću i bazen građom opskrbljivala, i radnike na gradilištu nadgledala.
Piše i poeziju, jednu knjigu već je izdala, a ima već u pripremi i zbirku za decu. Tako je prva svoje uštipke obukla u papirnatu haljinicu sa svojom pesmom na poleđini.
Trenutno radi na proširenju proizvodnje i pravi halu za 80 ljudi i ne namerava tu da se zaustavi.
