Pravoslavna crkva i njeni vernici 31. oktobra obeležavaju praznikSvetog apostola Luke.
Ove godine navršava se 570 godina od prenosa njegovih moštiju u Smederevo, koji se smatra najznačajnijim duhovnim događajem u istoriji Smedereva, piše RTS.
U vreme kada je sloboda srpske srednjovekovne države postajala sve neizvesnija, despot Đurađ Branković spas je video u otkupu i prenosu čudotvornih moštiju Svetog Luke. Zbog toga je ova znamenita relikvija otkupljena od turskog sultana za 30.000 zlatnih dukata, a zatim stigla iz Rogosa u Epiru u srpsku srednjovekovnu prestonicu, 12. januara 1453. godine.
"Mošti su dočekane na izuzetno svečan način, tu su bili prisutni, osim despota i njegove supruge Jerine, i njihove kćeri i njihovi sinovi koji su takođe bili duboko pobožni. U kasnijim vekovima i njihovi potomci su nastavili da neguju duhovni život, inače sam kult Svetog Luke u Srbiji, vezan je upravo za Brankoviće", kaže dr Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti.
Prisustvo moštiju Svetog apostola i jevanđeliste Luke u srpskoj zemlji i u Smederevu imalo je nesumnjiv istorijski i duhovni značaj.
"Vernici pravoslavni, uopšte hrišćani su od početka poštovali mošti svetih svojih, i to je u stvari vrlo važan segment u našem hrišćanskom životu", kaže prof. dr Ignatije Midić, episkop braničevski.
"Sama činjenica da su mošti bile u Smederevu u srednjem veku govori o snazi i značaju naše despotovine u to vreme. Dakle, o snazi koju je Srbija imala i njenoj ulozi u svetu. Iz toga izvlačimo taj zaključak da je samo jedna jaka, kulturno razvijena i duhovno razvijena i materijalno bogata zemlja, mogla da priušti sebi da ima mošti apostola", kaže teološkinja dr Marina Stojanović.
Mošti Svetog Luke čuvane su u Smederevu do 20. juna 1459. godine, kada je grad pao, a mošti su premeštene u Italiju. Još uvek nije precizno određeno pitanje autentičnosti moštiju Svetog Luke koje se čuvaju u Italiji i oko kojih se spore Padova i Venecija.
nekadašnja srpska prestonica vekovima neguje sećanja na ovaj događaj. Crkva nosi ime po Svetom Luki, a sam čin prenosa moštiju oslikao je 1935. godine ruski umetnik Andrej Vasiljević Bicenko na fresci u hramu Svetog Georgija u Smederevu.
Smederevska bolnica takođe nosi ime ovog velikog jevanđeliste i prvog ikonopisca.
NE PROPUSTITE
Bonus video
