Jedna od najuticajnijih jugoslovenskih političarki bila je Milka Planinc, zvali su je čelična ledi, po ugledu na Margaret Tačer, bila je prva premijerka jedne socijalističke zemlje u svetu. Za razliku od današnjih dama u politici, oblačila se kao muško - nosila je, kao i ostatak tadašnjeg socijalističkog kadra, bezlične štofane sakoe kojima se utapala u političko sivilo.
Rodila se 21. novembra 1924. godine u Žitiniću kod Drniša, a tokom 1930. godine sa roditeljima se preselila u Split, gde je živela do 1947. godine. Imala je samo 10 godina kada joj je majka 1947. godine preminula, a to ju je dodatno očvrsnulo i osamostalilo. Još u toku školovanja se uključila u revolucionarni omladinski pokret i postala član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a zbog čega je imala problema s vlastima Kraljevine Jugoslavije.
Čim je počeo Drugi svetski rat, Milka Planinc se angažovala u otporu italijanskom okupatoru. 1941. godine je kao srednjoškolka i SKOJ-evka demonstrirala pred Hrvatskim narodnim pozorištem u Splitu protiv izdavanja svedodžbi na italijanskom jeziku. Planinc je pristupila narodnooslobodilačkom pokretu u Hrvatskoj, zajedno sa sestrom, nakon kapitulacije Italije 1943. godine i prvog oslobođenja Splita.
"Nisam bila omiljena, ali nisam bila pokvarena"
Bila je perjanica SFRJ stabilizacije u vremenu osamdesetih prošlog veka koje su obeležile velike nestašice osnovnih životnih namirnica, restrikcije struje, "par-nepar" vožnja, bonovi za gorivo i BUŠ markice - brašno, ulje, šećer. Od 1982. do 1986. godine obavljala je funkciju predsednika Saveznog izvršnog veća SFRJ (SIV), što je u stvari bila savezna vlada čija je ona bila premijerka.
Jednom prilikom je rekla da je znala da nije bila omiljena u narodu zbog nestašica i mera štednje. "Znam da nisam bila omiljena, ali nisam bila pokvarena", rekla je pokojna Milka.
Živela skromno, u stanu malo većem od radničkog
U kasnijim godinama pripremala je memoare, ali tada je već uveliko bila u kolicima. Privatno je bila vrlo skromna, živela je u stanu koji je za sobu ili dve veći od radničkog stana. Umrla je u 86. godini.
Detinjstvo je provela u rodnom selu Žitnić kod Drniša u mešanoj hrvatsko-srpskoj porodici. Roditelji - otac Nikola Malada i Majka Stana, rođena Kašić, su se 1930. godine preselili u Split, gde je Milka završila osnovnu školu i gimnaziju. Još u toku školovanja postala je skojevka.
U toku rata se nalazila u Hvarsko-viškom partizanskom odredu, a potom u Jedanaestoj dalmatinskoj udarnoj brigadi, u kojoj je obavljala najpre obavljala funkciju političkog delegata voda, a kasnije političkog komesara čete. Posle završetka rata, 1945. godine, demobilisana je iz Jugoslovenske armije u činu poručnika. U KP primljena je 1944. godine.
Posle rata radila je u zagrebačkom preduzeću "Elektra". Završila je Višu upravnu školu u Zagrebu, a od 1947. aktivno se bavila politkom gde je redom, do najviše, krčila sebi put do pozicija, može se pročitati na domaćoj Vikipediji.
Svanulo joj je kad se smrklo Savki Dabčević-Kučar, Miki Tripalu i "hrvatskom proljeću". Oni su tada smenjeni a Milka Planinc je preuzela funkciju predsednika Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, tadašnju važnu poziciju koja ju je lansirala na savezni nivo. Ako su čaršijske priče istinite, ona i Savka od tada pa do smrti nisu progovorile ni reč.
Bila neumoljiva u stezanju kaiša
Mandat Milke Planinc obeležile su brojne mere štednje, jer je potrošački raj sedamdesetih u Jugoslaviji gotovo preko noći prekinula kriza i nestašice namirnica početkom osamdesetih. To je bila posledica rasta državnog spoljnog duga, ali se poklopilo i sa smrću neprikosnovenog lidera Josipa Broza Tita 1980. Taj nadimak čelične dame, po uzoru na britansku premijerku Margaret Tačer upravo je dobila zbog strogih mera štednje usled krize.
U decenijama posle političke karijere i raspada Jugoslavije nije se mnogo eksponirala. Imala je porodičnu tragediju početkom devedesetih od koje se nije potpuno oporavila.
NE PROPUSTITE
"Ustav iz 1974. radili smo pripremajući zemlju za raspad"
Na pitanje da li joj je žao što se Jugoslavija raspala, u jednom intervjuu je rekla da u jednu ruku jeste jer je to bila dobra ideja, ali da joj nije žao kada vidi što se dogodilo... Ustav iz 1974. godine radili smo razmišljajući i svesno i podsvesno o tome da tu državu treba pripremati za raspad, ali ne onakav krvavi koji je sledio. "Znam što govorim jer sam ja pisala mnoge amandmane i predloge za taj Ustav, vodeći računa upravo o tome", rekla je Planinc, pisao je Danas.
U kasnijim godinama pripremala je memoare, ali tada je već uveliko bila u kolicima.
Privatno je bila vrlo skromna, živela je u stanu koji je za sobu ili dve veći od radničkog stana. Umrla je u 86 godini.
Privatan život i porodična tragedija
Milkin sin Zvonko Planinc ubio se 1994, godinu dana posle smrti oca Zvonka Planinca. Posle njegovog samoubistva, Milka se povukla u ilegalu i zdravstveno stanje joj se pogoršalo.
Bolovala je od dijabetesa i srčanih problema, a dobila je i rak. Brigu o njoj do smrti vodila je njena ćerka Vesna, podsetili su svojevremeno slovenački mediji.
(Stil/ Yu Nostalgija/ Kurir)
