Dok je Herman Gering na smrt osudio milione ljudi, njegov mlađi brat Albert, boem i čovek koji je mrzeo naciste, zaslužan je što je više istaknutih Jevreja i mnoge druge zatvorenike spasio je od sigurne smrti.
Slučaj između Alberta i Hermana Geringa, dva brata razdvojena u Drugom svetskom ratu, zapanjila je javnost širom sveta.
Dok je jedan brat Herman postao ponosni član nacističke Hitlerove partine, drugi, Albert, izabrao je potpuno drugačiji put, trudio se da spase ljude on ozloglašenog Firera.
Godine rata su usmerile brata protiv brata, jer je Albert predvodio otpor protiv svog brata i njegove izabrane organizacije, oslobađajući stotine potencijalnih žrtava.
Naime, Albert Gering je spasao toliko bespomoćnih Jevreja zbog odluke da ne prihvati nacističku vlast.
Razdor između braće
Pre početka rata, sa braćom je sve bilo u najboljem redu. Glava porodice, Hajnrih Gering je sa suprugom Franziskom ostvario porodicu. Kada su se venčali, Gering je doveo sa sobom dve ćerke iz prvog braka.
Vremenom, par je proširio porodicu i dobio još troje dece. 9. marta 1895. godine, Albert je stigao na svet kao najmlađi Geringov sin - treći sin nakon starije braće Hermana i Karla.
Porodica Gering je uživala u svom statusu kao ugledna nemačka porodica. Međutim, u narednim godinama, sve se promenilo kako se menjala politička struja u Nemačkoj.
Kada je Albert odrastao, opredelio se za filmsko stvaralaštvo i počeo je da snima scene za različite filmove. Dok se Herman, stariji brat, odlučio za političku karijeru i Adolf Hitler je bio lider koga je Herman želeo da podrži.
Čim je počeo Drugi svetski rat, Herman je postao član nacističke partije.
U ranim godinama Hitlerovog političkog uspona, Herman je bio desna ruka lidera. Herman je čak bio odgovoran za osnivanje Gestapoa i kreiranje prvih koncentracionih logora namenjenih političkim disidentima. Bio je to ovaj Geringov brat koji je pomogao sprovođenje "Finalnog rešenja" ili nacističkih napora da ubiju 6 miliona Jevreja.
Do vremena kada se Hitler potpuno uspinjao na vlast 1933. godine i uspostavio svoj nacistički režim da vlada nemačkim narodom, Hermann je bio na čelu nemačke vazduhoplovne vojske i istaknuti član Partije. Hermann je zaista oblikovao ne samo sudbinu nacističke partije već i njene najkrvoločnije taktike.
Njegov mlađi brat Albert, međutim, nije bio impresioniran Hitlerom i osuđivao je Hermana. U stvari, Albert je brzo postao javni protivnik nacizma, izražavajući svoje nezadovoljstvo zbog brutalnosti i neverovatne moći tog pokreta. Najmlađi od braće Gering aktivno se borio protiv nacističke partije i njenih surovosti, stavljajući svoj život i karijeru na kocku.
Albert je koristio svoje ime da spasi bespomoćne
Ubrzo je Albert Gering prešao na delo. Kako su Nacisti postajali sve nasilniji, Albert nije želeo mirno da posmatra. Nijedna porodica ili pojedinac nije bio zaboravljen - Gering je spasio obične ljude, ali i poznate Austrijance poput poznatog kompozitora Franza Lehara i njegovu suprugu.
Brutalnost, ubistva, nasilje i teror nacista su rasli, a Albert Gering je Jevreje video kao majke, očeve i decu. Odlučio je da deluje i pomogao je mnogim Jevrejima da pobegnu iz Beča tako što im je nabavio putne isprave da pobegnu iz zemlje.
Profesor Gvido Knop u svojoj knjizi "Hitlerov holokaust", kaže da je Albert Gering uvek bio spreman da pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna. Jednom prilikom – u jesen 1943. – on je svojom rukom potpisao pasoše jevrejskoj porodici sa kojom se sprijateljio. Jednom je ubedio šefa SS Hajdriha da pusti češke borce otpora iz podruma Gestapoa.
Zatim je našao sistem kako da oslobađa Jevreje iz koncentracionog logora.
Albert je falsifikovao ime svog brata kako bi utovario kamione navodno namenjene logorima sa zaposlenicima, a zatim tajno prevozio brojne ljude u druge sigurne zemlje.
Albert bi otišao kod svog brata Hermana i rekao: "Hermane, ti si tako velik i tako moćan, a evo nekoliko Jevreja koji su dobri Jevreji i nije mu mesto u koncentracionom logoru. Zar ne možeš samo da potpišeš papir?"
A Herman je rekao: '"Ovo je apsolutno poslednji put da ovo radim, ne vraćaj se".
Na Albertovoj listi su pronašli stotinu ljudi koji su oslobođeni. Sve zato što je Gering imao toliku potrebu da se dokaže svom mlađem bratu.
Iako je Herman znao da rizikuje sopstveni život dopuštajući svom mlađem bratu da sabotira njegove nacističke napore, nastavio je da potpisuje dokumenta. Prema nekim istoričarima, Herman je tajno bio ponosan na napore svog mlađeg brata i želeo je da pokaže da je Albert bio jednako snažan kao i on, ali na potpuno drugačiji način.
Alberta je nekoliko puta hapsio Gestapo, ali je pušten uz bratovu pomoć.
Albert Gering je radio kao direktor za izvoz u češkoj fabrici oružja. Sa te pozicije je uspeo da spase mnoge zaposlene, među kojima i direktora Jana Moraveka i njegovu porodicu. Štitio je nekoliko pripadnika češkog otpora i pokrivao njihove akcije.
Savremenici su prepričavali, pa je ostalo i zabeleženo da je jednom skinuo jaknu, klekao na kolena i ribao trotoar zajedno sa Jevrejima kojima su nacisti naredili da očiste krv, kao javno poniženje.
Lekar Laslo Kovač bio je lični lekar Alberta Geringa od 1939. godine. On je bio osoba sa kojom je imao zajednički bankovni račun na koji je stavljao novac koji se dalje koristio da bi jevrejske izbeglice stigle do Lisabona. Nakon nemačke okupacije Italije 1943. godine, Gering je napisao propusnicu Kovaču kao njegovom ličnom lekaru.
Kada je Albert živeo u Bukureštu, u Rumuniji, dva nacistička oficira su ga videla na balkonu, prepoznala ga i uputila mu nacistički pozdrav 'Hajl Hitler', ali je Albert hladno odgovorio: 'možeš da me poljubiš u dupe...'
Šta se desilo sa Hermanom Geringom?
Posle Drugog svetskog rata Herman Gering je u Nirnbergu proglašen krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i osuđen na smrt vešanjem. Dana 15. oktobra 1946. godine, dva sata pre nego što je trebalo da se izvrši njegovo pogubljenje, izvršio je samoubistvo u svojoj ćeliji u Nirnbergu, uzevši pilulu otrova koju je uspeo da sakrije od čuvara tokom zatočeništva. Pre nego što je izvršio samoubistvo, tražio je od brata da mu obeća da će se brinuti o njegovoj supruzi Emi i ćerki Edi.
Godine nakon Drugog svetskog rata nisu bile naklonjene Albertu
Njegovo prezime ga je održalo u životu i omogućilo mu je da izvrši neverovatna dela, ali posle rata se okrenulo protiv njega. Albert je ispitivan na Nirnberškom sudu i čak je bio zatvoren dok nisu svedočili mnogi kojima je on pomogao u vezi sa njegovim herojskim delima.
Čak i nakon što je izbegao nepotrebno suđenje u Nirnbergu, Gering je uhapšen u Čehoslovačkoj zbog svog prezimena. Uskoro je pušten, samo da bi ponovo bio uhapšen od strane čeških vlasti i suočen sa suđenjem pred Narodnim sudom. Tek 1947. godine je oslobođen negativnih konotacija vezanih za svoje prezime.
Međutim, njegovi problemi s pravdom nisu bili gotovi. Gering se konačno vratio u svoju rodnu Nemačku te iste godine i otkrio da nije dobrodošao. Nemci su ga izbegavali zbog njegovog prezimena, ostavljajući ga bez posla i prihoda. Na kraju je uspeo preživeti zahvaljujući penziji koju je dobijao od vlade, što mu je omogućilo mali prihod sa kojim je mogao živeti u malom stanu.
1966. godine, Albert Gering je umro - i nijedno od njegovih antinacističkih dela nije bilo priznato u to vreme. Iako njegova neverovatna dela nisu bila hvaljena za njegovog života, danas se Gering smatra herojem koji se borio unutar nacističke Nemačke i protiv svog brata, da spasi što više ljudi.
