Marijana Bahmajer je bila samohrana majka devojčici Ani. Sebe i ćerku je izdržavala vodeći pab u zapadnonemačkom gradu Libeku. Radila je vredno trudeći se da njena ćerka ima sve što joj je potrebno. Ana je bila njeno treće dete, a dvoje starije dece Marijana je morala da da na usvajanje jer nije mogla da ih izdržava.
A onda se desilo nešto nezamislivo. Komšija, lokalni mesar Kalus Grabovski je prvo silovao, a potom hladnokrvno ubio njenu ćerku Anu koja je tada imala samo 7 godina. Bilo je to 5. maja 1980. godine!
Klus je imao 35 godina i krivični dosije, uključujući i dosije za zlostavljanje dece. Istraga je utvrdila da je držao Anu satim u svom domu, pre nego što ju je udavio najlon čarapom. Telo je sakrio u kartonsku kutiju i ostavio ga pored obližnjeg kanala.
Njegova verenica je sve javila policiji i Klaus je uhapšen. Priznao je ubistvo, ali je negirao zlostavljanje Ane.
Mesar je svoju odbranu bazirao na tvrdnjama da je zadavio Anu jer je pokušala da ga uceni. Bolesnik je izjavio da je devojčica, takođe, htela da ga zavede i pretila je da će reći majci da ju je maltretirao ako joj ne da novac.
Marijana je odlučila je da lično presudi ubici svog deteta
Suđenje Grabovskom je izazvalo neverovatnu bol kod majke, koja je ponovo preživljala strašan događaj. Njegovi branioci su tvrdili da je uzrok da počini ovaj strašan zločin hormonska neravnoteža. Naime, mesar je dobrovoljno kastriran nekoliko godina ranije, a nakon zahvata primao je hormonsku terapiju.
U to vreme, seksualni prestupnici u Nemačkoj često su bili podvrgnuti kastraciji kako bi se sprečilo ponavljanje zločina, ali to nije bio slučaj sa Grabovskim.
Trećeg dana suđenja u Okružnom sudu u Libeku, Marijana je iz torbice izvukla pištolj i osam puta povukla obarač. Šest hitaca pogodilo je Grabovskog i on je preminuo na podu sudnice.
Prema rečima sudije Gintera Krugera, koji je razgovarao sa Bahmajerovom neposredno nakon što je pucala u Grabovskog, čula je kako ožalošćena majka govori: „Htela sam da ga ubijem“.
"Ubio je moju ćerku… Htela sam da mu pucam u lice, ali sam mu pucala u leđa… Nadam se da je mrtav," izjavila je Marijana neposredno nakon događaja. Prisutni policajci su tvrdili da su čuli kako je Bahmajer nazvala Grabovskog „svinjom“ nakon što ga je upucala. Pre nego što je pucala u mesara, Marijana je izjavila da je sanjala trenutak osvete.
Ovaj slučaj je potresao nemačku javnost, koja je kasnije pomno pratila suđenje Bahmajerovoj. Postavljano je pitanje opravdanosti njene osvete za ubistvo sopstvenog deteta.
Robija od šest godina
Usledilo je suđenje Marijani za ubistvo Grabovskog. Tokom suđenja, ona je posvedočila da je u snu pucala u mesara i da joj se u sudnici ukazala vizija ćerke.
Doktor koji ju je pregledao, izjavio je da je od Bahmajerove zatražen uzorak rukopisa, a ona je u odgovoru napisala: „Uradila sam to za tebe, Ana“. Zatim je ukrasila uzorak sa sedam srca, simbolično – po jedno za svaku godinu Aninog života.
– Čuo sam da je želeo da da izjavu. Pomislila sam, sada sledi naredna laž o žrtvi, koja je bila moje dete - rekla je Bahmajer kasnije, pozivajući se na tvrdnje Grabovskog da je njena ćerka pokušavala da ga uceni.
Suđenje Marijani privuklo je veliku pažnju javnosti
Nedeljni nemački časopis Stern objavio je seriju članaka o suđenju, kopajući po Marijaninom životu kao zaposlene samohrane majke koja je prolazila kroz teške životne periode. Ona je navodno prodala svoju priču časopisu za 158.000 dolara kako bi pokrila pravne troškove tokom suđenja.
Odziv čitalaca je bio ogroman, a slučaj je izazvao oštre podele u javnosti. Da li je Marijana bila izbezumljena majka koja je jednostavno pokušavala da osveti brutalnu smrt svog deteta, ili ju je njen čin osvete učinio hladnokrvnim ubicom? Mnogi su izrazili simpatije prema njenim motivima, ali su ipak osudili njene postupke.
Decenijama kasnije, jedan njen prijatelj je tvrdio da je bio svedok kako Bahmajerova vežba gađanje u podrumu svog paba pre pucnjave. Sud je na kraju presudio da se radilo o ubistvu sa predumišljajem i osudio Marijanu na šest godina robije 1983. godine.
Novi život sa bolom koji ne prolazi
Nakon što je odslužila samo polovinu kazne, Marijana je puštena iz zatvora u junu 1985. godine. Nakon toga se preselila se u Nigeriju, gde se udala i ostala do 90-ih godina.
Usledio je razvod od muža, da bi se posle preselila na Siciliju gde je ostala sve dok joj nije dijagnostikovan rak pankreasa. Nedugo potom se vratila u Nemačku. Umrla je 17. septembra 1996. godine u 46. godini života i počiva pored svoje mezimice Ane.
