Nebojša Milošević živi u selu Mala Sugubina kod Trstenika, a zbog onoga što je postigao i uradio zaslužio je da mu se divi ceo svet, jer je mnogima promenio život. Međutim, za ovog vrsnog izumitelja malo ljudi zna, a svrstava se u red genija sa koeficijentom inteligencije 203.
Sa samo 20 godina imao je tri patenta oko kojih su se otimale velike sile, a jedan patent mu je čak i kako tvrdi, ukrala NASA. Uprkos svim svojim dostignućima ovaj čovek završio je kao tehnološki višak i živi od minimalne penzije, dok su neki koji mu po zaslugama ne mogu prići ni do kolena, dobili onu nacionalnu.
- Na služenju vojnog roka osmilio sam patent koji je bio spasonosno rešenje za teške kamione. Motor sa jednim klipom koji je išao gore dole, a zatim se i okretao praveći zapremine kao četvorotakni motor. Time sam postigao da je potrebno manje inercije. Nisam našao proizvođača koji bi mogao da ga napravi tada sa mašinama po preciznim karakteristikama i on je ostao samo kao prijavljen, a danas bi to moglo da se napravi - započinje priču Nebojša za agenciju RINA.
Nakon toga nije stao, već je osmislio patent koji je benzin pretvarao u gas i upravo taj se našao na meti velikih sila.
- Taj uređaj je bio predviđen za pravljenje, sastavljen od mono magneta koji je imao severni i južni pol u listićima. Što je stvaralo efekat dosta jakog namagnetisanja i time moleklule benzina pretvarao u gas. Taj patent mi je ukrala NASA. Posle 20 godina jedna firma iz Kragujevca počela je da uvozi te uređaje i ja sam to kupio za mog jugića tada koji nije prelazio litar sa tim magnetima - kaže Milošević.
Nebojša je jedini čovek koji je ušao u tim konstruktora preduzeća "Zastava" iz Kragujevca bez dana radnog staža, isključivo zbog svog znanja. A u tom iskusnom timu dobio je jedan od najodgovornijih zadataka - da konstruiše menjač za jugo 45.
A u tom iskusnom timu dobio je jedan od najodgovornijih zadataka - da konstruiše menjač za jugo 45.
- Uspeo sam da konstruišem četvorostepeni i petospepeni menjač sa borvarnerovom sinhronizacijom za taj auto. Svaki deo morao sam nacrtati i napisati dimenzije i šta sa njim treba uraditi, kako ga obraditi, sve neophodne karakteristike. Preko 12.000 delova sam nacrtao koji su smešteni u jugov menjač. Kada sam kontruisao telo za menjač, Italijani su imali samo jedan zahtev, da ta aluminujumska kutija bude lakša za 300 grama, želeli su da uštede. Na 4.500 000 vozila stvarala se velika ušteda na materijalu, nisu želeli da kupca časte sa 300 grama tog metala, jer je bio skup - priseća se ovaj konstruktor.
Produkt hidrodinamički automatski menjač koji danas koriste Mercedesovi kamioni, takođe su patent su ovog Trsteničanina.
- To na njihovim kamionima zovu retarder. Služi za ujednačavanje momenata okretanja i kočenja, to dovodi uvek u balans. Sve što je veće otperećenje retarder usporava, a što je manje otperećenje on podiže brzinu i to sada gotovo svi kamioni koriste. Dovodi do motornog kočenja zbog čega kočnice nisu ni potrebne. To sam konstruisao sa svega 24 godine - govori Nebojša.
Turbina na tenku T90, koji je bio ponos bivše Jugoslavije takođe je Nebojšina pamet. Slučajno se ponudio da reši problem, a onda je to rešenje primenjeno i na automobilima.
- To je bio najveći tehnološki problem na svim turbo motorima. Deo koji sam konstruisao vrteo se 60.000 obrtaja u minuti, dok su drugi imali samo 1.000. Tu sam dobio da do šest puta više vazduha upumpa u motor, i da je idealno sagorevanje goriva, a tenk na kome je ugrađen bio je šest puta brži - zaključuje Nebojša.
Sve što je ovom geniju ostalo od ovih uspeha i fenomenalnih rešenja jesu sećanja na neka prošla, bolja vremena. Ipak, kako kaže, zadovoljan je što će njegovo znanje živeti večno u svim tim patentima koje je osmislio, a koji će se koristiti još dugo godina.
