Majkl Pakard, 56, vratio se na posao samo tri nedelje nakon što je završio zarobljen u ustima kita grbavca dok je ronio u Provinstaunu u Masačusetsu.
Taj 11. jun prošle godine počeo je kao normalan dan za Majkla, ali njegov svet se iznenada zamračio nakon što ga je udarilo nešto kao "teretni voz" prilikom njegovog trećeg ronjenja dana.
Rekao je za Kejp Kod Tajms : „To je bio samo normalan dan za mene. Izlazim odmah u izlazak sunca. Ušao sam u vodu i napravio dva zarona. Obično zaronim oko 30 do 40 minuta. I onda treći zaron, zaronio sam dole i spuštao se na dno. I bio sam na samom dnu. I samo sam dobio udarac. Baš kao teretni voz... i onda je odjednom postalo crno. Voda je samo jurila, jurila oko mene, i crna, i osećao sam pritisak na celo telo. I samo sam se kretao kroz vodu kao opako brzo." Onda je krenula prava borba za život:
"Odmah sam znao da sam u kitu, a ne u ajkuli… i onda mi je ispao regulator (uređaj za disanje)... i rekao sam, 'Bolje da zgrabim tu jeb**u stvar.' Vratio sam se u usta. I ja sam unutra, i pokušavam da izađem, a kit jeb**o poludi. I mislim u sebi, 'to je to, Majkl. To je to. Ovako se umire.' I bio sam 100 posto siguran da... neću se izvući iz ove situacije. To je bila gotova stvar, i razmišljao sam o svojoj deci i svojoj ženi."
Ali u neverovatnom naletu sreće, Majkl je rekao da je kit počeo da se penje i da je iznenada udario na površinu, zatresao svojom ogromnom glavom i ispljunuo Majkla u okean.
"Samo sam gledao u nebo. S**ban sam, znam, ali mislim da ću preživeti", rekao je.
To nije bilo prvo iskustvo bliske smrti za Majkla nakon što je preživeo avionsku nesreću u Kostariki pre 20 godina.
„Ono što me više proganja je moja avionska nesreća“, rekao je.
„To je više zastrašujuće, jer je ovo bilo tako brzo... avionska nesreća, sedeo sam u džungli tri dana... probušena pluća i četiri slomljena rebra, 180 šavova u mojoj glavi. Verovatno bih izdržao još jedan dan, tako da sam imao dosta vremena da razmišljam o svojoj smrtnosti."
Majkl je ostao u modricama i pretrpeo je oštećenje ligamenata kolena nakon kratkog boravka u kitovim ustima, ali je rekao da više ni ne razmišlja o tome kada je u vodi.
Rekao je: „U mom zanimanju, uvek imam neku tremu pre nego što uđem u vodu. Palo mi je na pamet, ali ne mogu da se fokusiram na to. Jednostavno sam izbacio iz uma. Pomislio sam, 'ovo je tvoj posao', i zaronio sam dole i ni ne razmišljam o tome."
Dodao je: „Još uvek sam isti stari momak koji radi svoje isto staro s**nje.“
Majkl sada radi na filmu o avanturi sa kitom sa zaposlenim u Boston Globeu i režiserom Dejvidom Ejbom.
Biolog Džuk Robins objašnjava kako se ovo dogodilo:
"Obično nemamo običaj da vidimo da grbavi kitovi rade ovako nešto. To je bilo iznenađenje za sve nas", rekla je.
Kako kaže, grbavi kitovi se obično brzo kreću i onda žele da zahvate velike količine hrane svojim ustima.
"Kad to rade, ne mogu sve da vide. Pakard najverovatnije ne bi ni mogao da bude potpuno progutan jer iako imaju velika usta njihovo grlo nije toliko veliko da čovek može da prođe kroz njega", objasnila je.
Čarl Majo, takođe biolog specijalizovan za morski svet, kaže da je to kao "kad biste seli da pojedete jedan divan obrok, a onda vam u usta uđe muva".
