Američki neuronaučnik Aleks Korb godinama je proučavao ljudski mozak i on tvrdi da sreća zavisi od ove 4 stvari:
1. Zahvalnost.
Ako se osećate loše, postavite sebi jedno važno pitanje:
"Na čemu sam zahvalan Bogu i sudbini?"
Zahvalnost stimuliše proizvodnju neurotransmitera dopamina, kao i serotonina.
Da, jedan od glavnih efekata zahvalnosti je povećanje nivoa serotonina. Kada razmišljate o tome na čemu ste zahvalni, fokusirate se na pozitivne aspekte života. Ova jednostavna akcija povećava proizvodnju serotonina u prednjem cingularnom korteksu.
2. Ako se osećate loše - po(kažite) to!
Osećaš se loše? Definišite svoje stanje. Šta je to: tuga, anksioznost, ozlojeđenost? To je dovoljno da se odmah osetite bolje. Možda mislite da je ludo? Ali vaš mozak misli drugačije!
U jednoj studiji, učesnicima su pokazane fotografije ljudi sa različitim izrazima lica i izmerili su njihov moždani odgovor. Očekivano, amigdala je odgovorila na prikazane emocije. Ali kada je od učesnika zatraženo da imenuju ove emocije, njihov ventrolateralni prefrontalni korteks je postao aktivan, a aktivnost amigdale je opala. Drugim rečima, imenovanje emocija smanjilo je njihov uticaj na osobu.
3. Donesite odluku.
Da li ste ikada doneli odluku i nakon toga osetili olakšanje? Ovo nije nesreća. Neuronauka pokazuje da donošenje odluka smanjuje brigu i anksioznost i pomaže u rešavanju problema. Prilikom donošenja odluka stvaramo namere i postavljamo ciljeve; sve ovo ima pozitivan efekat na prefrontalni korteks, smanjujući anksioznost i brige. Pored toga, donošenje odluka pomaže u smanjenju aktivnosti strijatuma (strijata), što nas obično podstiče na negativne impulse i akcije. Konačno, donošenje odluka menja našu percepciju sveta, što nam pomaže da pronađemo rešenja za probleme i smirimo limbički sistem.
4. Dodirujte ljude.
U jednoj studiji, učesnici su igrali kompjutersku igru bacanja lopte. Jedan učesnik je bacio loptu, a drugi je bacio nazad. U stvari, osoba je sedela samo na jednoj strani ekrana - kompjuter je bacio loptu nazad.
Ali učesnicima je rečeno da likove na ekranu kontrolišu stvarni ljudi. A šta se desilo kada su ovi „drugi ljudi“ odbili da vrate loptu? Mozak učesnika je reagovao na isti način na koji reaguje na fizički bol. To jest, naš mozak odbijanje doživljava kao slomljenu nogu. Socijalna isključenost uključuje prednji cingularni korteks i centralni režanj mozga, kao i fizički bol.
Jednostavno rečeno, odnosi sa drugim ljudima su veoma važni za mozak. Zato je veoma važno da ljude dodirujete fizički, na primer da ih uhvatite za ruku, pomazite po ruci, ramenu, da ih zagrlite, poljubite. To je sreća.
Sreća je imati blisku osobu koju možete da dodirnete u bilo kom momentu.
